Iako često govorimo o crnoj, beloj i žutoj boji kože, u stvarnosti su prisutne nebrojene nijanse, od „ružičaste“ do „abonos“ varijante, a svaka od njih je interesantna na svoj način. Ali, za kožu važi slično kao i za kosu – kao što oni sa ravnom žele kovrdže, dok kovrdžavi „peglaju“ svoje vlasi, tako i svetli ljudi teže da pocrne, a tamni – da posvetle. Doduše, razlozi su različiti: motivacija je u prvom slučaju prouzrokovana nametnutim idealom zdrave, preplanule kože, a u drugom – rasističkim izdvajanjem bele kože kao ideala lepote.
Naravno, u oba slučaja dolazi do praktičnih konsekvenci. Moda solarijuma rezultira „reš pečenim“ izgledom, dok koža često biva oštećena i stari pre vremena. Takođe, odlazak na more pretvorio se, u većini slučajeva, u besomučno „prženje“ na plaži, samo u cilju postizanja što tamnije boje.
Stručnjaci, doduše, poslednjih deset godina redovno daju upozorenja o opasnostima sunčanja, ali to kao da ne dotiče populaciju željnu lepote po svaku cenu. Neophodno je, naime, razlikovati preplanuo izgled kao posledicu boravka na svežem vazduhu i fizičkih aktivnosti od nasilnog izlaganja sopstvenog tela opasnim sunčevim zracima.
Postoji i simetričan slučaj – u pitanju je popularno izbeljivanje kože, „modni“ fenomen već duže vreme prisutan u Africi. Ova pojava posebno je problematična u Keniji, gde mnoge mlade žene koriste različite neproverene kreme za posvetljivanje kože i time često izazivaju njena trajna oštećenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com