Mnogi muškarci smatraju žene Južne Amerike veoma lepim; uglavnom se misli na tange, krupne tamne oči i kožu boje cimeta. Međutim, južnoameričke žene, u svom carstvu etničkih mešavina, idealnim izgledom smatraju lepotu na evropski način, dakle, plavu kosu, svetlu put i muškobanjast izgled. Tamo se kao uvreda shvata kad neko ženi kaže da ima pune usne (to podseća na afričko, to jest robovsko poreklo) ili velike grudi (jer je žena onda kao „majka koja doji“, to jest nije više mlada i čvrsta).
Tragovi „robovskog“ porekla nisu na ceni, uključujući i sitno kovrdžavu kosu (afričko poreklo) ili gustu i glatku kosu (astečko poreklo), pa će žene izdvojiti zamašne sume novca na frizere ne bi li prikrile te tragove. Ovaj model evropske anoreksične lepotice je na ceni u višem i srednjem staležu; u narodu ipak više vole obline. Za žene ovog podneblja nezamislivo je da ne znaju da igraju sambu, tango i karipske plesove sa uvijanjem tela (što ima jako lep efekat na zategnutost muskulature), a raskošnom izgledu ovih žena doprinosi i njihova sklonost ka jarkim bojama, što prijatno ističe boju njihove kože.
U Kini su nekada ženskoj deci utezali stopala, od čega su ostajala mala i deformisana. To je ženu sprečavalo da izađe iz kuće (osim u nosiljci), ali je označavalo i njen status – naime, takva stopala bila su veoma na ceni (imala su veću erotsku privlačnost od obnaženih grudi) – žena je imala tako imućnog muža da uopšte ne mora da hoda, a ako već treba da ide nekud, imaće sopstvene nosače i nosiljku. Ta vremena su prošla (hvala Bogu, devojčice se više ne sakate zarad lepote), ali Kinezi i dalje ne vole žene sa velikim šakama i stopalima. Muškarci smatraju da su najprivlačnije žene one sitne, krhke i prefinjene, s nežnim porcelanskim tenom. Ipak, to ne sprečava Kineskinje da se ugledaju na zapadnjačke modele, tako da je najčešća hirurška operacija ona za produžavanje nogu. U Japanu su pojmovi lepote donekle slični; ni tamo nisu na ceni velike grudi, već one lepo oblikovane i male. U Kini i u Japanu ceni se pomalo infantilan izgled žena; dok na Zapadu žene pokušavaju da tokom celog života izgledaju kao devojke, u Kini i Japanu vole izgled ranog tinejdžerskog doba.
Ako želite da vidite ženu koja je srećna zato što je bujna i krupna, predlažemo vam da posetite Indiju. U narodu je veoma ukorenjena ljubav prema krupnim ženama; najčešći je konfekcijski broj 46. Kako treba da izgleda prava lepotica, opisuje jedna njihova drevna pesma: „Grudi kao dva ćupa puna vode, ruke savitljive kao lijane, bokovi široki kao točkovi kola, a noge poput mladih stabala banane.“
Zaista, ukusi se veoma, veoma razlikuju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com