Uvek je prijatno sresti nekoga s lepim manirima. Ono što može da napravi problem jeste to što u manirima često postoje varijacije, ono što je negde dopušteno na nekom drugom mestu će biti smatrano nepristojnim, tako da nije loša ideja prilagoditi se lokalnim običajima ako ćete se negde duže zadržati.
Negde se na manire ne obraća mnogo pažnje. Teško da će se s odobravanjem gledati na dete koje psuje i upada svima u reč (na primer), ali, ako gost detetu pokloni kesicu bombona, negde se neće smatrati nepristojnim ako dete, nakon što kaže „hvala“, odmah navali na slatkiše (na to će se gledati s osmehom, mališan je oduševljen poklonom), dok će drugde takav postupak biti viđen kao znak nedostatka vaspitanja, ispravno bi bilo sačekati da gost ode. To je samo jedan primer. U zavisnosti od toga gde se nalazite, postoje varijacije u pristojnom obraćanju nekome, pristojnom postavljanju pitanja i odgovaranju na njih, u tome koliko se dugo treba zadržati na razmeni učtivosti (pozdravljanje, rapsitivanje za zdravlje, za porodicu, za novosti…) pre nego što se „pređe na stvar“…
Ukoliko ćete se u drugom mestu zadržati neko kraće vreme, ili ste samo u prolazu, najčešće neće biti neophodno da se prilagodite lokalnim lepim manirima. Gledaće vam se kroz prste čak i ako, po njihovom mišljenju, napravite neku grešku – ko zna kakvom su vas ponašanju naučili „tamo negde“. Neće vas smatrati nepristojnim, samo strancem koji ne poznaje njihove običaje. Međutim, ako ćete negde ostati duže vreme (recimo, s porodicom ste se doselili u drugi grad ili drugu zemlju), bolje bi bilo što pre se upoznati s onim što se u tom mestu smatra pristojnim.
Upoznavanje s lokalnim lepim manirima je naročito bitno zbog dece. Vama može da ne bude stalo do toga kako vas većina meštana gleda i šta misle o vašem ponašanju, ali vašem detetu neće nimalo prijati ako ga, recimo, nastavnici konstantno opominju jer ne ume da se ponaša, a ostala deca mu se smeju.
Kao što stara poslovica kaže: „Kad si u Rimu…“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com