Ima takvih ljudi. Kao da nemaju pametnija posla nego da, šta god vi uradite, love svaku vašu grešku, računajući i one najmanje, kakve vi kod drugih ne biste ni primetile. Takvo ponašanje može prilično da nervira; ako možete, potrudite se da ignorišete takve osobe, jer njihovo ponašanje u suštini nema veze s vama.
Napravite lapsus jer vam je u glavi hiljadu stvari koje treba završiti odmah sad, još bolje prekjuče, i oni odmah skaču na vas, praveći od vašeg lapsusa još malo pa krivično delo. Date sve od sebe da nešto veoma zahtevno završite na vreme, najvećim delom i postignete to što ste pokušavale, naravno, ne ispadne savršeno – i oni smesta „grakću“ na vas zbog grešaka, potpuno ignorišući sve ono dobro što jeste uradile. Osećate se kao da su pljunuli na vaš trud. Naravno, nikad im ne padne na pamet da pomognu, glavno im je da zameraju. Nekad njihove zamerke jesu na mestu, nekad prave „od komarca magarca“, ali vam to što zameraju nikad ne saopšte na civilizovan način.
I to je problem. Dobronamerna kritika uvek je dobrodošla. Ljudi smo, grešimo, i dobro je kad nam neko dobronamerno ukaže na greške kako bismo sledećeg puta mogli da uradimo bolje. Svako normalan zahvalan je za dobronamernu kritiku, još i više za sugestiju kako nešto uraditi bolje, a najviše za konkretnu pomoć. Međutim, takve osobe ne daju dobronamerne kritike, niti im je cilj poboljšanje bilo čega; ukoliko poboljšanje i žele, to je negde u zapećku, dok dominira želja da vas unize, da vas navedu da se osećate kao gnjida, kao neko potpuno bezvredan. Ako vam to konstantno rade, nije nemoguće da im poverujete, kao i da se vremenom osećate sve lošije, da vam opadne imunitet, da padnete u depresiju…
Šta učiniti? Setiti se da ponašanje tih osoba nema veze s vama; oni se tako ponašaju zbog sopstvenih problema (i sopstvene besposlenosti – ko bi inače imao vremena da lovi svaku tuđu greščicu i propust umesto da se bavi sopstvenim životom?), i da nisu vas „uzeli na zub“, to bi radili nekom drugom. Vrlo često je reč o osobama koje pokušavaju da se osete bolje time što će uniziti druge; kako to pomogne samo nakratko, i svaki put sve slabije, tako se i njihovi napadi pojačavaju i postaju sve češći. Ukoliko vide da vi na njihove optužbe ne reagujete, ili ako reagujete samo osmehom i uz: „Hvala Vam na sugestiji, uzeću je u obzir i potrudiću se da sledećeg puta bude bolje“, pa se vratite onome što ste prethodno radile, vremenom će odustati.
Njihove primedbe nemojte sasvim otpisati, već informacije upotrebite kako biste „ulovile“ i otklonile greške i propuste, ili kako tih grešaka sledećeg puta ne bi bilo, onoliko koliko je ljudski moguće. „Otpišite“ samo njihovo ponašanje, pošto ono nema nikakve veze ni sa vama ni sa onim što ste učinile ili propustile da učinite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com