Očarala su vas „slova“ i njegove reči, a da sliku niste ni videli? Niste usamljeni u toj priči. Evo ispovesti devojke koja ja „doktorirala“ ovu vrstu ljubavi i zaljubljenosti.
„Kada sam 1995. kupila kompjuter, prvo što sam uradila jeste bilo pronalazak dobrog provajdera. Veoma brzo sam razvila ljubav prema chat sobama. I pored toga što sam imala gomilu prijatelja i dečka koji me je voleo, postala sam zavisnik.
Uhvatila sam sebe u tome kako otkazujem sastanke sa prijateljima i čak ne idem na posao pod izgovorom da sam bolesna, samo da bih mogla da pričam sa totalnim strancima. Nisam bila sama u toj svojoj opsesiji. Bilo je i drugih ljudi koji su ostajali sa mnom u chat sobama do ranih jutarnjih sati.
Pošto smo moj dečko i ja raskinuli, osetila sam da sam veoma usamljena. Sve moje prijateljice su imale ozbiljne veze. Sa 27 godina, nije lako upoznati nove ljude. Tamo gde ja živim, većina ljudi je verena ili već „ugovorena“. Vikendi su dolazili i prolazili. Utehu sam našla u svom PC-u. Već dugo sam pretraživala oglase lične prirode i direktorijume sa lokalnim, dostpunim, mladim momcima.
Potraga počinje
Pošto sam ulovila par muškaraca na net-u, zakazala sam nekoliko sastanaka. Čitav proces je išao istim tokom. Prvo smo razgovarali u privatnim chat sobama ili preko programa za instant slanje poruka. Posle par poruka i online razgovora, razmenili bismo telefonske brojeve i najzad ugovorili sastanak.
Da bih izbegla serijske ubice, nalazili smo se isključivo na javnim mestima. Posle očajne večere sa jednim momkom, ograničila sam prvi sastanak samo na brzu šoljicu kafe.
Slab procenat uspeha
Mrzim da to priznam, ali samo 2 procenta mojih online „prijatelja“ su bili nešto posebno. One koji su mi se dopali, mene nisu podnosili. Oni koji su mi se gadili su me jednostavno obožavali. U svakom slučaju, cenim da sam bila sa preko 50 momaka za poslednje tri godine i jedino su njih trojica ikada vredela nešto.
Upoznala sam Nika 2 meseca pošto me dečko ostavio. Tada sam još uvek bila loše raspoložena. Sreli smo se u muzičkoj chat sobi i raspravljali oko toga da li su Chemical Brothers uopšte muzika ili ne. Razmenili smo email adrese i počeli maratonsku email sesiju koja je trajala 2 nedelje pre našeg prvog sastanka. On nikada nije sreo osobu koju je upoznao prvo online pa onda uživo, tako da je bio veoma nervozan. Uveravala sam ga sa to nije tako strašno. Ja sam tada već imala tri takva sastanka i osećala sam se već kao pravi profesionalac.
Jedna cool stvar kod Nika je bilo to što je išao u istu srednju školu kao i par mojih prijatelja, pa se zato i nisam plašila da mu dam kućnu adresu. Prijatelji su me uveravali da je on super tip. Imajući ovo u vidu, bilo mi je zgodnije da me pokupi od kuće nego da se sastajemo ko-zna-gde.
Previše dobro da bi bilo istina?
Nik i ja smo imali predivan sastanak. Toliko divan da je trajao 12 sati. Pošto sam stigla kući pomislila sam: „Ovo je previše dobro da bi bilo istina“. Pa, i bilo je. Nazvao me telefonom i poslao email kao što je i obećao, ali kroz nekoliko dana odlučio je da bi trebalo da budemo „samo prijatelji“. Bila sam razočarana ovom odlukom, ali sam je prihvatila – šta sam drugo mogla da uradim? To je bilo pre tri godine, a mi smo danas još uvek bliski prijatelji.
Godinu dana kasnije, upoznala sam Skota. Ironija sudbine – i on je živeo u istom gradu kao i Nik i takođe nikada nije upoznao nekoga sa chat-a uživo. Skot nije imao fotografiju, pa mi je nije ni poslao, ali sam se složila da se i ovako vidimo. Imali smo iste ukuse u muzici, filmu, zabavi i modi. „On je upravo ono što tražim,“ mislila sam. Naši beskrajni telefonski razgovori i njegovi romantični email-ovi su me zaista dotakli! Sastali smo se jedne tople jesenje večeri. Čim su se naši oči susrele, zagrlili smo se. Pričali smo satima te noći, i naredna tri meseca bili smo nerazdvojni.
Nažalost, Skot je shvatio da je beznadežni alkoholičar. Nešto sa čim ja nisam mogla da se nosim. Ovoga puta, ja sam bila ta koja je želela da budemo „samo prijatelji“. Još uvek smo povremeno u kontaktu.
Najčudniji
Moj najnoviji online dečko i ja smo zajedno već tri meseca. On je finansijski obezbeđen, dobro-obrazovan i veoma simpatičan. To je najčudnija veza koju sam imala do sada. Razgovaramo telefonom (najčešće) jednom nedeljno i nemam ideju gde on u stvari živi. Pokušavam da se ne vežem previše za njega, jer je možda i oženjen ili veren.
Prošle su četiri godine od mog prvog upoznavanja i izlaska sa „online osobom“ i ja još uvek tražim „Gospodina Idealnog“. Nedavno sam otišla kod jedne žene koja se bavi tarotom i mada ne verujem u takve stvari, ona je insistirala govoreći mi da „njega“ neću sresti online. A ovoga puta, imam osećaj da je u pravu.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com