U vreme kada se mnogi bore da uopšte prežive, kada je jako teško doći do posla, može se desiti da vas smatraju ludim ili razmaženim ako imate posao a žalite se da vam se ne sviđa. Ili, još gore, da sami sebe smatrate takvim. To što vam se ne dopada posao koji radite nije znak nenormalnosti, a u najvećem broju slučajeva ni razmaženosti.
Većina na prvom poslu doživi manji šok kada shvati koliko tu zapravo ima da se radi. To je normalna reakcija prelaska na nov način života, i nakon izvesnog vremena se prevaziđe. A onda kreće uhodavanje i, nakon toga, nešto realniji utisci o poslu koji radite. Nakon što ste se uhodali, može se desiti da zaključite da vam se taj posao zapravo ne dopada – tu više nema veze da li se radi o prvom ili pedeset prvom radnom mestu na kome ste.
Nema veze ni ako je posao stalan (retkost u današnje vreme!), a ni ako ste uspeli da nađete posao u struci ili bar blizu struke (takođe retkost u današnje vreme). I dalje se može desiti da vam se to radno mesto jednostavno ne dopada, makar i sami sebi govorili da niste normalni što tako reagujete, makar i vas same bila sramota zbog nedopadanja, makar vas još i više bila sramota da bilo kome priznate kako se osećate. Ne treba da se stidite toga kako se osećate, takva osećanja zaista nisu ništa sramotno i ne treba sebe optuživati zbog njih. Imate puno pravo da vam se nešto ne dopada. Reći da treba da budete zahvalni što imate posao kad je toliko mnogo ljudi nezaposleno funkcioniše isto onoliko koliko je funkcionisalo i kada vam prigovore da izvoljevate što ne jedete onda kad drugi misle da treba da jedete, a toliko dece u Africi gladuje. To što bi se neko osećao srećnim na poslu koji se vama ne sviđa neće vas usrećiti, baš kao što nećete naprasno postati gladni jer je neko drugi gladan i bio bi zahvalan da pojede nešto. Našli ste posao u struci i niste srećni na njemu? Dešava se i to – dok ne počnete da se bavite konkretnim poslom, ne znate kako taj posao zaista izgleda i šta sve tu spada, i nije nemoguće da zaključite da u takvom poslu zapravo ne uživate.
Šta učiniti? Razmisliti zbog čega vam se tačno ne dopada posao koji radite (stavite sve zamerke na papir, tako će vam biti lakše), a zatim razmotriti koliko su te zamerke objektivne i šta povodom njih možete da učinite. Neke probleme je moguće rešiti, neke ne; nekada ispadne da bi vam posao postao sasvim prihvatljiv ako regulišete neke stvari u vezi s njim, a nekada ispadne da na tom poslu nikako ne možete biti srećni, i tada bi trebalo potražiti neki drugi. Ništa od navedenog ne ide brzo ni lako, ali je uglavnom, nakon dužeg ili kraćeg vremena, moguće pomoći sebi. U svakom slučaju, nema nikakve sramote u tome što vam se nešto ne dopada, ne treba sebe kriviti zbog takvog osećanja, već, ako ikako možete, pokušati da se domognete onoga što vam se više sviđa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com