Ukoliko čitate ili bar prelistavate ženske časopise i pri tom obratite pažnju na objavljena pisma čitateljki, skoro u svakom broju bilo kog od tih časopisa moći ćete da primetite da neka čitateljka na taj časopis ne gleda samo kao na svoj omiljeni časopis već i kao na svoju najbolju prijateljicu. Ako imate "miljenika", to jest "miljenicu", među ženskim časopisima, možda ste i same nekom prilikom poslale ovakvo pismo. Na prvi pogled (a možda čak ni tad), izjava tipa: "Vaš magazin je moja najbolja prijateljica!" ne deluje kao nešto vredno pažnje – preterano entuzijastična i pomalo luckasta izjava, ništa više od toga. Međutim, ako zastanete i razmislite o tome…
Naravno, ako čitate ženske magazine, sasvim je normalno da vam neki od njih bude omiljen – ali omiljeni magazin kao supstitut najbolje prijateljice? Kao najdraži prijatelj, savetodavac, oslonac? U redu, redakciji časopisa verovatno laskaju ovakve izjave, ali šta se to desilo s pravim ljudskim prijateljstvima, kada ima onih koji podjednako vrednim kao živu ljudsku osobu smatraju stotinak stranica s tekstovima, sličicama i gomilom reklama?
Da ne bude zabune, ovo nije tekst protiv ženskih časopisa. Na našem tržištu ih ima zaista dobrih i uopšte nije nemoguće pročitati u nekom časopisu nešto korisno i sasvim upotrebljivo. Ipak, nazvati papir ne samo prijateljem već najboljim prijateljem nema veze sa samim časopisom, već s užasnom usamljenošću, otuđenošću i nemogućnošću da se nađe prava živa osoba za prijateljstvo. Ako nema žive osobe, može i časopis da prođe. Valjda. Osim što, zapravo, ne može.
Moguće je naći članke koji kao da su pisani da upravo vama pomognu. Moguće je da nađete časopis koji deluje kao da je baš za vas pisan, s člancima baš o onome što vas zanima. Možete čak i pisati redakciji tog časopisa, pa i dobiti neki odgovor. Ako vam to nešto znači, možete i da plačete s časopisom u rukama – ali časopis ne može da vas zagrli niti da vam samoinicijativno obriše suze, ne može da vam skuva čaj da vas umiri niti da vas ušuška. Časopis ne može da skače od sreće kada s njim podelite lepe vesti, niti da s vama proslavi rođendan (ili rođendan vašeg deteta).
Naravno, znale ste to i bez nas, ali ipak, u vreme kada ljudi postaju sve otuđeniji, nije loše podsetiti da ništa, pa ni omiljeni časopis, ne može da zameni prijateljstvo s pravim, živim ljudskim bićem. U najboljem slučaju može da bude drugorazredna zamena, koja vas ostavlja da i dalje čeznete za onim pravim. Zato ne bi bila loša ideja nekad i manje čitati ženske časopise (ako je to ono što vam oduzima vreme od viđanja s ljudima), izaći iz kuće i naći prijatelje. Grad, bilo koji, pun je usamljenih osoba željnih toga da se s nekim druže – sasvim sigurno bi vam bar neka od usamljenih žena bila sjajna najbolja prijateljica. Bolja nego što ijedan časopis ikada može da bude.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com