Nije retka ideja da majka mora da se u potpunosti posveti svojoj deci, u toj meri da sve drugo isključi iz svog života, da mora da se žrtvuje za svoju decu, a ako ne postupi tako, onda ona nije dobra majka, i nešto nije u redu s njom kao sa ženom. Ta ideja je potpuno pogrešna.
Svakako da majka treba da vodi računa o svojoj deci, osim ako je nešto ne onemogući da to učini (teška bolest, na primer – može da i dalje voli svoju decu, ali fizički ne bude u stanju da se brine o njima). Normalno je da mama voli svoju decu i brine se o njihovim potrebama (i tata bi trebalo da brine o svojoj deci, naravno), ali to nikako ne znači da mora da u potpunosti zaboravi na svoje potrebe, kao i na to da nije samo mama, da u njenom životu postoje i druge stvari. Ona je i nečija ćerka, nečija supruga, ima svoja interesovanja, posao, nečija je prijateljica, nečija rođaka, ima svoje snove koji ne moraju svi biti samo i jedino o dobrobiti njene dece…
Sve navedeno može se činiti očiglednim, a opet, i dalje postoje žene koje se, čak i ako intimno veruju u to što smo rekli, ne usuđuju da postupaju u skladu s tim, stide se da vode računa i o svojim potrebama. Sav novac će trošiti samo na decu, na sebe tek toliko da imaju bar nešto da obuku i da ne umru od gladi; gladne će čekati da deca dođu iz škole i ješće tek kad se dete najede; ako su samohrane majke, odreći će se makar i pokušaja da nađu partnera jer se boje kakav bi bio prema njihovoj deci (tu dodatni problem prave muškarci koji bi odbili da prihvate partnerkinu decu kao svoju – ne kažemo da su svi muškarci takvi, ali ima i takvih); neće ni pokušati da ostvare neke svoje snove nego će svu energiju usmeriti na to da dete "izvedu na pravi put"; ako se s nekim druže, to će uvek biti povezano s decom (decu će voditi kod bake i deke, kod ujaka i tetaka, družiće se s mamama prijatelja svoje dece)…
Ovakvo ponašanje nikome ne koristi. Ne koristi mami, jer ona oseća da nije ispunila ono što čezne da ispuni, to nazove žrtvovanjem za decu, i kasnije, kad se deca osamostale, to ne može da podnese jer više nema ništa drugo – a odrasla deca bi da vode svoj život, ne žele sve vreme da budu uz majku. A ne koristi ni deci, ne zaista, jer detinjstvo provedu osećajući se krivim što se mama žrtvuje za njih, gladna je zbog njih, smeta im kad majka svoje neostvarene snove pokušava da ostvari preko njih… Ovakav odnos je opterećujući i u velikoj meri neproduktivan i za majku i za decu.
Nijedna žena ne bi trebalo da zaboravi da, ma koliko joj uloga majke svoje dece bila važna, ona nije samo to, već je i mnogo toga drugog. I trebalo bi se setiti i da je srećna i zadovoljna mama ono što svako dete želi – nema tog deteta koje voli da mama bude gladna zbog njega, da se žrtvuje zbog njega (i neretko mu pruža stvari koje dete zapravo ne želi, a mnogo bi radije videlo veselu i srećnu mamu). Niti bi trebalo osećati krivicu što se brinete i o sebi, jer time ne činite samo sebe srećnijom i ispunjenijom, već unosite i mnogo više radosti u život svoje voljene dece.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com