Vratila se sa posla, spustila tašnu u predsoblju, izula cipele i sela da ruča. Kao i svakog dana, sto je bio postavljen, a ručak tek skuvan. Ne, ona nema kućnu pomoćnicu koja joj kuva i čisti – ona ima mamu.
Roditelji su je razmazili još odmalena. Mama joj je šila haljinice i vezivala kosu svilenim mašnicama, a tata ju je izvodio na šampite i limunadu. Trudili su se da je lepo vaspitaju i jedva čekali da poraste, pa da se uda i da bude dobra žena i majka.
Onda im je njihovo čedo pomrsilo račune, kako to obično biva. Zaposlila se, našla dečka i rešila da ostane kod kuće. Živi kao u hotelu, plata joj služi kao džeparac, a mama joj pere i kuva. Ona ne zna kako se uključuje veš-mašina, nije sigurna koliko dugo treba pržiti jaja pre nego što se ugljenišu, rerna je tek mislena imenica, a na pijacu ide samo da bi kupila jeftine krpice. Kada se posvađa sa svojim roditeljima, ona je uvek u pravu, jer ona je nezavisna i moderna i ne može joj niko ništa.
Uvek je raspoložena da se buni i pravi važna, jer zna da će joj oni oprostiti. Ova mlada „amazonka“ plaši se samo jedne stvari, a to je da ode od kuće i osamostali se. Želi da sve ostane kao i dosad – da bude tatina devojčica i mamina maza. Ona ne sme da napusti toplo porodično gnezdo i da živi sama. Život je tako težak i surov, a ona još nije spremna za izazove, jer ipak – njoj je tek trideseta.
Ovo je samo jedna od mnogih sličnih priča o devojčicama u tridesetoj godini, kojih je danas, izgleda, sve više. Da li ste se bar malo prepoznali u njoj?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com