Promeniti svoj život, naročito ako je potrebno (ili jednostavno želite) promeniti ga mnogo je velika stvar. Toliko velika da vam se čini da je, maltene, potrebno biti heroj kako biste se odvažili na to. A onda pogledate oko sebe i shvatite da uopšte nećete biti jedini koji to čine.
Promene su teške. One nas plaše. Čak i ako nam se naš život, takav kakav je sada, nimalo ne dopada, nije nimalo lako usuditi se da nešto menjate. Po principu da je bolje poznato zlo, nego nepoznato dobro. Ima dosta istine u toj izreci, ma koliko to čudno zvučalo. Jer, to „poznato zlo“ je nešto o čemu puno toga znate, znate kako se opstaje u takvim okolnostima, šta vas čeka. Čak i ako vam se ono što vas čeka ne sviđa, ipak je taj osećaj poznatog u nekoj meri umirujući, uliva neku sigurnost. A upustiti se u menjanje uvek sa sobom donosi rizik. Svakako, promenu biste pokušali s jasnim ciljem da nešto poboljšate u životu, ali šta ako vam ne uspe, nego bude još gore? Ili, šta ako vam uspe, a onda ustanovite da je to što ste mislili da želite zapravo još gore od onoga na čemu ste bili? I još ispadne da se na staro ne možete vratiti… Plus se i u tom novom, makar stvarno bilo poboljšanje, treba snaći, treba naučiti neke nove stvari, prilagoditi se, nema one udobnosti poznatog. Zastrašujuće.
Kad tako pogledate stvari, čini vam se da je svako ko se usudio da nešto menja, naročito ako je to što menja veliko, pravi pravcati heroj. Ludo hrabar – ili samo lud. I onda, čak i ako sami zaista želite nešto da promenite u svom životu, čini vam se da niste vi za to, jer niste veliki heroj. Niste vi ništa veliko, vi ste samo mali vi. Kako ćete vi to?
Kada vas uhvate takve misli, pogledajte oko sebe. Magazini su puni priča o ljudima koji su nešto promenili u svom životu i jako su zadovoljni time. Malih ljudi, običnih ljudi. Nekadašnja službenica koja je ostala bez posla i sa dve prijateljice koje su bile u sličnoj situaciji pokrenula firmu, i krenulo im je. Radnica te-i-te firme, firma otišla pod stečaj, ona ostala bez prihoda a sa dvoje male dece, prošla „pod stare dane“ (nije bukvalno stara, samo se osećala starom da uči nešto novo) nekakvu obuku, uspešno je završila, radi posao o kakvom nekad ni sanjala nije, i dobro joj je. Žena koja je od hobija napravila uspešan biznis. I tako redom – a promene ne moraju biti na poslovnom planu, može i nešto drugo – bilo šta drugo.
Eh, priče u magazinima… Pogledajte i oko sebe. Tu su ljudi koje vi lično znate. Danas skoro svako zna nekog ko je napravio neku krupnu promenu u svom životu, ili je upravo pravi, ili bar zna nekog ko zna nekog takvog. Nekome uspe, nekome ide teže, ali, u principu, snađu se nekako ljudi. Nisu nikakvi heroji. Nisu ni genijalci. A uspelo im je.
Promene nisu samo za heroje, ni samo za velike ljude. Svako ko to stvarno želi (naravno, ako ne želite ništa da menjate, ili možda želite samo neku sitnicu, i to je sasvim u redu) može da promeni svoj život. Nije lako, biće teških momenata, i teških perioda, i zastoja, i razočaranja… Ali je izvodljivo. Toliko mnogo ljudi je uspelo i uspeva i dalje – nema nikakvog razloga da ne uspete i vi. Srećno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com