Bake i deke obično vole svoje unučiće, i rado će ih pričuvati, igrati se s njima, poklanjati im stvari, kao i davati novac, onoliko koliko mogu, da neophodno bude kupljeno za unuče. Međutim, ima onih koji od baka i deka očekuju da daju puno – čak i onda kada to prevazilazi njihove finansijske mogućnosti.
Dešava se. Nije da je redovna pojava, ali se dešava. Par dobije dete, koje nisu samo njih dvoje željno iščekivali, nego su mu se unapred radovale i bake i deke. Unuče, najzad! Jedna od velikih radosti u životu. I, baka i deka bi vrlo rado pomogli oko unučeta, pričuvali ga ako treba (neće ga baš oni podizati, dete ima oca i majku, ali ako ustreba pomoć, tu su), izveli ga negde, igrali se s njim… Rado mu daju i poklončiće i poklone, plus i "tutnu nešto" mladim roditeljima, da im se nađe, znaju koliko je danas sve živo skupo, počev od pelena pa nadalje. Samo, mladim roditeljima to ne bude dovoljno, naročito ne onoga "tutnutog", već smatraju da bi trebalo da dobiju više, da bi baka i deka trebalo da daju više za unuče. A baka i deka nemaju više. Jednostavno nemaju. I osećaju se povređeno, i neadekvatno, možda su optuženi i da štede na unučetu…
Kao što smo rekli, ovakve situacije nisu redovna pojava, ali se dešavaju. Tada se neki divni ljudi osete povređeni i nesigurni da li su stvarno nesposobni da pruže ono što bi bilo normalno da pruže, ili se od njih ipak traži previše.
Nisu nesposobni. Niti su sebični, niti štede na unučetu, ili kakve već optužbe padaju na njihov račun. Ne postoji neka konkretna suma koju bi bake i deke morale da daju roditeljima svojih unučića, nikakva unapred određena količina novca koju su dužni da daju. Pokloni, u stvarima i novcu, jesu dobrodošli, pomoć je dobrodošla, ali ništa od toga nije dužnost niti nešto što se mora ispuniti. Bake i deke pružaju koliko mogu i koliko žele – neretko bi želeli da pruže i više, ali nisu u mogućnosti – a izričito zahtevati poklone ili novac ili usluge od njih nepristojno je i neuviđavno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com