U današnjem užurbanom svetu, gde svi nekud jure i stalno se nešto dešava, maltene je postala sramota da u nekom trenutku ništa ne radite, čak i ako imate malo slobodnog vremena. Sve manje vam postaje dopušteno i da samo sedite ili stojite na javnom mestu; morate bar nečim da se zanimate, recimo, da pijete kafu. To je pritisak kome bi bilo dobro odupreti se.
Žurili ste, jurili ste, niste znali gde vam je glava, pozavršavale ste gomilu obaveza i potreban vam je odmor. Neophodan vam je bar nekakav predah, kako biste mogle da nastavite normalno da funkcionišete. Ali, ne samo da postaje sve teže opustiti se nego vam je to nekako i sve manje dopušteno. Sa svih strana nešto vam skreće pažnju – mobilni, kompjuter, televizija, muzika iz automobila, drečavi bilbordi… Plus, u vreme kada novca nikad dovoljno, i kada svi nekud žure i jure, ukoliko vas neko pozove u trenucima zaslužene dokolice, vas maltene bude sramota da priznate da ne radite ništa. Da se odmarate. Kakav odmor, a treba još toliko uraditi? Ako imate koji trenutak slobodnog vremena, super, treba ga iskoristiti za nešto pametno, obrisati prašinu, očistiti cipele, učiti neki jezik (biće vam korisno kasnije), tražiti još neki način da dopunite kućni budžet… Nešto morate da radite. Makar da kažete da pijete kafu – u redu, i to je nešto, potrebna vam je doza kofeina da ostanete budne, a još je i bolje ako istovremeno s tim radite još nešto (lakirate nokte, jer uz sve napore i dalje morate biti doterane, ili pregledate dnevnu štampu ili vesti preko interneta, ili…). Samo nešto da se radi, da se vreme ne traći (kao da je opuštanje traćenje vremena).
Na javnoj ste površini i htele biste da se malo odmorite, samo da sednete negde i predahnete i ne radite ama baš ništa? To fizički postaje sve teže izvodljivo. Klupa je sve manje, u sve su lošijem stanju, a nisu ni nešto udobne (neke su bez naslona za leđa, što može da bude problem ako ste se umorile i treba vam da se naslonite na nešto). Hoćete samo da stojite na javnom mestu i malo gledate unaokolo? Mesto za stajanje nije nimalo lako naći, svuda su nekakvi prodavci (neretko za sasvim regularnim tezgama, samo što onima koji bi prosto stajali tu nije ostavljeno mesta, kako bi se naplatio prostor za tezge); ako stanete, bićete nekome na putu i svi će vas gurati i nezadovoljno gledati što ste zakrčili prolaz. Razumete vi i njih, i vama smeta kad biste nekud da prođete a neko je stao i smeta vam, samo gde vi da se smestite? U kafić, ili slično mesto, gde morate nešto da naručite i da platite za to. Kao što smo rekli, ne možete samo negde da sedite i ne radite ništa, makar pijenje kafe ili čaja ili čega već je obavezno, a još je i bolje ako uz to užurbano razgovarate mobilnim (da svi vide kako ste pretrpane obavezama, ne možete na miru ni kafu da popijete), ili kuckate poruke, ili nešto.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com