Pisali smo o tome da danas postaje sve teže odmoriti se, iako vam je, zbog sve više obaveza, odmor potrebniji nego ikad. Na javnom mestu, od vas se maltene zahteva, time što je sve manje prostora na kome možete samo stajati ili sedeti, da bar kafu pijuckate (još bolje ako još nešto radite), kod kuće uvek ima nešto da se uradi, prosto vas dođe sramota da priznate da, eto, ne radite ništa, samo se opuštate.
Oduprite se tome. Imate pravo na odmor i opuštanje, neophodni su vam. Imate pravo da se opustite i odmorite i na nekoj javnoj površini – ne kažemo da treba da dignete noge uvis na susednu klupu, niti da zaspite usred parka, na javnom mestu ipak postoje pravila pristojnosti koja bi trebalo poštovati, ali ne bi trebalo ni da ste obavezne da tokom običnog predaha plaćate i da se osećate obaveznim da makar pijuckate nešto (osim ako ste stvarno žedne), a po mogućnosti i još nešto radite, nije sramota ni da samo opušteno posmatrate prolaznike. Ili da se izgubite u sopstvenim mislima i samo gledate pred sebe, ili da sanjarite o nečemu.
Ne dopuštajte savremenom životu da vam oduzme i te kako zasluženi odmor. U početku to ne ide lako, navikle ste da stalno nešto radite da se ne biste osećale kao lenština i zgubidan, pa može da pomogne ako sebi u dnevni raspored ubacite od kad do kad ćete se odmarati (raspored menjati po potrebi, naravno), a možete i da uključite vreme koje ćete prosto presedeti, između dve obaveze, na nekom javnom mestu (onda kada imate obaveza u blizini), bez plaćanja bilo čega, bez pričanja mobilnim "da iskoristite vreme", samo ćete sedeti i gledati svoje užurbane sugrađane kako prolaze kao muve bez glave, dok vi, u suštini, koristite svaki trenutak na ono što je potrebno – kada je potreban odmor, onda se zaista odmarate.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com