U vreme kada je putem elektronske pošte i sajtova kao što je Fejsbuk moguće uz minimalne troškove slati svakakve poruke i pozive, nije nikakva retkost da takvim pozivima budete pretrpane, i da vas za velik broj bude sramota da odbijete. Nemojte se stideti; imate puno pravo da odbijete.
Zašto bi se neko stideo da odbije poziv upućen mejlom ili preko Fejsbuka? Zato što se za mnoge od njih navodi da su u dobrotvorne svrhe. Podrška ovome ili onome. Spasimo delfine. Pomozite detetu da sakupi novac za operaciju kako ne bi ostalo obogaljeno. I kako da odbijete poziv da pomognete unesrećenom detetu? Iako ste već dobili pedeset takvih poziva za pedesetoro dece, finansijski slabo stojite, a treba da mislite i na sopstveno dete?
Lako. Neretko i ne morate direktno da odbijete, pa ni da se pravdate. Mejlove obrišete, pozive za pridruživanje grupama (pa da onda šaljete novac i zovete i svoje prijatelje da se pridruže) ignorišite. Da ne bune zabune, ne zalažemo se ovde za sebičluk niti za odbijanje da pomognete drugima i da samo sebe gledate. Međutim, ne možete pomoći svakom detetu u nevolji, zaustaviti sve ratove, spasti kišne šume i sve vrste kojima preti istrebljenje, udomiti svako kuče i mače lutalicu. Fizički je neizvodljivo – da i ne spominjemo da je pod velikim znakom pitanja koliko bi novac koji biste dale otišao za one kojima je neophodan, a koliko u džepove onih koji novca već imaju mnogo više nego što ćete vi u celom životu steći.
Pomažite onima kojima možete, onako kako možete, a da pri tom ne ugrozite sebe ni svoju decu. I neka vas ne bude sramota kada odbijete da se priključite nekoj grupi za koju ni same niste sigurne koliko toga zaista čini, a koliko je za pokazivanje i/ili za punjenje džepova onih kojima život ni na koji način nije ugrožen.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com