Ima ljudi koji su zavisni od zvuka – znate ih sigurno, ako već i vi ne spadate među njih. To su oni kojima stalno u kući mora da bude uključen neki izvor zvuka (radio, televizor, bilo šta, samo da se nešto čuje), ljudi koji se unervoze kada je oko njih tiho (mogu da se žale na prebučnu ulicu ili na ciku koja dopire s igrališta, ali bi se znatno lošije osećali bez tih zvukova). Ima i onih koji su u tišinu prosto zaljubljeni, koji koriste svaki trenutak da pobegnu na neko tiho mesto i opuste se. U koju god grupu da spadate, ili ako ste negde između, treba znati da je svakome, radi očuvanja nervnog sistema, povremeno neophodna doza tišine. Sad, ukoliko živite u velikom i bučnom gradu, naći takvo mesto može delovati kao nemoguća misija, ali nije tako. Evo nekoliko mesta, čak i u najbučnijim gradovima, gde je obično tiho.
Biblioteke i čitaonice: zamišljene su tako da u njima ljudi sede i čitaju, ili da dođu, uzmu knjigu i odu. U svakom slučaju, biblioteka nije mesto do koga obično dopire buka, a preglasan razgovor se obično ućutkuje. Zato su ovakva mesta dobra da se u njima odmorite od buke.
Crkve: i u njima je obično tišina. U crkvu, u principu, slobodno sme da uđe bilo ko, bez obzira na versko opredeljenje, možete ostati koliko želite i biti prilično sigurni da nećete čuti ništa glasnije od veoma tihog razgovora na drugom kraju velike prostorije.
Galerije, muzeji i slično: nije da je u njima zabranjeno glasno govoriti, ali izuzev ako naletite baš na grupu školaraca ili turista u obilasku, i u ovakvim objektima možete naći svoju dozu tišine.
Na većini dobrih kurseva joge nema nešto mnogo buke – ima instrukcija učitelja, ali nema glasne muzike za skakutanje, a uz to se učite i meditaciji i postizanju unutrašnje tišine, što ume da bude veliko olakšanje – možete, kad vam je potrebno, da "isključite" različite stresne misli iz glave.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com