Kukanje se u principu smatra neproduktivnim, i niko ne voli da sluša tuđe žalopojke. Međutim, pričati o svojim problemima, kao što žene dobro znaju, može da donese olakšanje. Neće se dopasti onome ko mora da vas sluša, ali možda imate dobru prijateljicu raspoloženu za malo uzajamne pomoći.
Kada priča o svojim problemima, u mozgu žene se oslobađaju hormoni koji joj pomažu da se opusti. A svakom, i muškarcu i ženi, bar nekad je potrebno da ih neko sasluša. S druge strane, ljudi uglavnom ne vole da ih "smaraju", naročito nervira kad neko samo kuka a ništa ne preduzima da popravi svoje stanje, i u principu se smatra lošim gnjaviti druge svojim problemima.
Ipak, ako se nećete zadržati samo na kukanju već ćete i raditi na tome da probleme rešite, onda ni od povremenih žalopojki nema štete, bar ako nekog ne "smorite". Nekada se smatralo normalnim da možete da se požalite nekom svom, ali danas ljudi imaju sve manje vremena da slušaju bilo koga, i zato je potrebno malo inventivnosti kako biste ipak našli nekog, a da se, po mogućnosti, ne osećate kao da ste udavili svoju jadnu žrtvu.
Predlog: dogovorite se s dobrom prijateljicom koja se oseća slično kao i vi (pa bi joj baš dobro došlo da je neko sasluša) da se povremeno nađete i žalite se jedna drugoj. Ako želite, utvrdite i neka čvršća pravila koliko dugo će ko da govori i koliko će ta "seansa" da traje. I neka unapred bude dogovoreno to da, kad jedna govori, druga samo treba da sedi i sluša. Nikakvo davanje saveta, nikakvo sažaljenje, nikakvo unošenje u tuđe probleme i frustracije. Niste se sastale da probleme rešavate (ionako uglavnom znate šta vam je činiti, ili u tom trenutku ne možete ništa da učinite), samo da jedna drugoj olakšate muke time što ćete jedna drugu saslušati. I onda počnite – prvo se žali jedna, pa druga, pa opet prva, pa druga…
Već posle jedne ovakve "seanse" trebalo bi da vam obema bude lakše. Ako otkrijete da je to postupak koji vam odgovara, možete se dogovoriti i za redovna viđenja u tu svrhu – to je nešto što će koristiti obema, pa nema razloga da se osećate krivim zbog "smaranja" nekoga.
Alternativna varijanta, ako nemate prijateljicu koja bi pristala na ovako nešto, jeste da svoje muke poverite dnevniku. Nije isto kao da vas sluša živa osoba, ali može i to da pomogne.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com