Svi znaju da su fizička aktivnost i vežbanje zdravi, a opet, mnogi prave greške koje smanjuju efikasnost vežbanja ili čak dovode i do povreda. Te greške uglavnom nije teško ispraviti jednom kada postanete svesne da ih pravite – evo pet najčešćih, i kako da ih izbegnete.
1. Pogrešan položaj tela. Bilo da trčite, bavite se jogom ili dižete tegove, važno je da vam položaj tela bude pravilan, ili će dejstvo vežbanja biti znatno manje nego što može da bude. Na mnogim mašinama za vežbanje postoji brojač utrošenih kalorija, ali on je tačan samo ako vam je položaj prilikom korišćenja te mašine pravilan, u suprotnom vas obraduje kad vidite da ste potrošile toliko-i-toliko kalorija, a zapravo potrošite čak i dvostruko manje. Taj problem nije teško rešiti: ukoliko postoji trener tamo gde vežbate, zamolite ga da proveri da li to radite kako treba, a ako ne postoji, upotrebite ogledalo.
2. Premalo ili previše treniranja. Ako trenirate premalo, nećete postići ono što ste planirale; na primer, trčite jednom nedeljno petnaest minuta, a želite da postanete sposobne da istrčite pet kilometara. Čak i ako izdržite tih pet kilometara, biće vam mnogo napornije nego da ste češće vežbale, a rizikujete i povrede. Ukoliko pak vežbate previše, rizikujete da vam dosadi, da se povredite, da se razbolite, pa i da smanjite sopstvenu mišićnu masu. Zato pažljivo odredite koja je to količina vežbanja koja vama lično odgovara, koja vam prija i uz koju nešto postižete, i pronađite i način da sebe motivišete da toliko vežbate.
3. Uvek vežbate istu grupu mišića. Kada istu grupu mišića stalno iznova vežbate, i to uvek na isti način, remetite ravnotežu svog organizma. Neki mišići postaju znatno izraženiji, dok drugi slabe, a postoji i mogućnost povrede zglobova (na primer, nije preterano teško ojačati mišiće nogu tako da možete da skačete maltene kao skakavac, ali ako pri tom ne ojačate i zglobove, što ide znatno sporije, te zglobove ćete ozbiljno povrediti). Kako do toga ne bi došlo, unesite malo raznolikosti, taman ćete tako izbeći i dosadu. Na primer, trčanje po neravnom terenu kombinujte s jogom ili pilatesom.
4. Tokom vežbanja sanjarite ili vam misli odlutaju. Zbog toga vežbe nepravilno radite, a moglo bi da dođe i do ozbiljne povrede zbog nepažnje, naročito ako koristite sprave (ili ako trčite u prirodi i povredite se prilikom pada ili punom brzinom naletite na drvo). To se lako izbegava ako vežbanje podelite na intervale jačeg i slabijeg intenziteta i ako povremeno menjate redosled tih intervala. To će vas održati koncentrisanim.
5. Zadržavate dah. Iskusni bodibilderi će nekada zadržati dah dok podižu veoma velike težine, ali, generalno uzev, bitno je disati prilikom vežbanja, i to disati pravilno, inače možete sebi podići pritisak, onesvestiti se ili nešto još gore. Da se to ne bi desilo, setite se kad udišete, kad izdišete, i udisaje i izdisaje ponavljajte dok ne postanu automatski.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com