Navikli su da govorite „da“

Nije mali broj dama koje imaju problem iz naslova: svi su navikli da im one čine šta god da im zatraže, navikli su da one ne umeju da odbiju. A kad one same za nešto zamole ili im je nešto potrebno, nigde nikog. To je prilično teška situacija, a izvlačenje iz nje nije ni lako ni bezbolno.
Ukoliko biste nešto odbile, naljutili bi se na vas. I zaprepastili se – uvek ste sve prihvatale i bile im potrčko i društvo i sve, a sad odjednom nećete! Šta vam je? Da niste digle nos? Nisu vam više dovoljno dobri? Svakakve uvrede možete da čujete: da ste odjednom podivljale, da ste sebične, da ste ovakve, onakve… Onda krenu i emotivne ucene, pa kako nećete, zar ih više ne volite…
Plus, to što svima sve činite, mada je naporno i mada boli kad niko vama ništa ne čini, donosi vam i nešto lepo, osećate se korisno, nezamenljivo. Veliki je strah da vas, ako prestanete s tim, više neće voleti, da ćete biti same i odbačene. I da će vam svi govoriti da ste same krive za to, kad ste odjednom postale sebične, razmažene, ćudljive…
Međutim, treba imati na umu da vas oni koji bi vas vređali i prestali da vas "vole" jer im više ne izigravate potrčka i osobu za sve najverovatnije nikad nisu ni voleli, samo su vas koristili, tako da njihovu ljubav ne možete da izgubite – nemoguće je izgubiti nešto što nikad niste ni imale. Eventualno gubite iluziju njihove ljubavi, što može da boli, ali vremenom i da rastereti.
Ukoliko imate u svom životu gomilu onih koji vas samo iskorišćavaju a ništa neće da vam učine, ma, neće ni na kafu s vama da odu osim ako njima nešto treba, počnite polako da govorite "ne" za ono što vam je preveliki napor ili što jednostavno ne želite da uradite. Ne brinite da će oni propasti bez vas; ma koliko moglo da bude prijatno misliti da ste nezamenljivi i da bi bez vas nastao smak sveta ili bar smak nečijeg života, nije tako. Snaći će se i bez vas. Vreme koje biste utrošile na činjenje usluga drugima protiv svoje stvarne želje upotrebite na sebe, na svoje zadovoljstvo, ili za završavanje sopstvenih poslova.
Ovo u početku ide sporo i bolno, navikle ste da svima sve činite i da se od toga u nekoj meri osećate dobro; može čak i da vam se učini da će vam se svet srušiti jednom kad postanu zlovoljni prema vama jer ih povremeno ili i češće odbijate. Ali, vremenom dolazi oslobađajući osećaj – ponovo imate vreme za sebe. I ne samo to, već tada vidite i koje su osobe bile (i i dalje su) u vašem životu jer vas vole i jer im je stalo do vas, a koje samo zato da bi vas koristile. One koje vas vole će vas, sasvim moguće, i podržati, i čestitati vam jer ste se konačno prizvale pameti – a onih koji bi samo da vas koriste ćete se, posle njihovog početnog gunđanja, vređanja i emotivnih ucena, konačno otarasiti. I prodisati, prvi put posle ko zna koliko vremena.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com