Nema kome se nije desilo da dobije poklon koji mu se zapravo uopšte ne dopada, ili mu se dopada samo delimično. Tada treba smisliti šta da uradite s tim poklonom, a da ne ispadnete nevaspitani. Često je moguće nešto izvesti.
Lepi maniri nalažu da se na poklonu zahvalite i da se ponašate kao da vam se dopada. Na kraju krajeva, pažnja je tu najvažnija – darodavac se u principu potrudi da vas obraduje nečim, i na vama je da se zahvalite na trudu. Nekada je situacija takva da bi vam bolje bilo da povremeno budete viđeni s poklonom (recimo, dobili ste tašnu koja vam se nimalo ne dopada od žene-aždaje koja vam je bitna, pa je nosite (tašnu, ne aždaju) onda kad se vidite s njom – i samo tad). Međutim, situacija često nije takva.
Neke poklone je moguće, po starom dobrom običaju, proslediti dalje, to jest pokloniti nekom drugom. Tu je važno samo da budete diskretni, da vas osoba koja vam je poklon dala ne uhvati kako tu stvar dajete nekom drugom. Ili, još gore, da taj poklon ne napravi pun krug i kroz neko vreme se vrati njoj – i još ispadne da je to bombonjera kojoj je u međuvremenu istekao rok trajanja. A neke poklone je i moguće zameniti.
Recimo, dobili ste džemper koji ne izgleda loše, ali vam se ne dopada boja. Mnoge radnje dopuštaju da se roba kupljena kod njih zameni; ako utvrdite da vam ne odgovara, možete dobiti nešto drugo što košta isto toliko (ili više, ako ćete da doplatite). Naravno, nećete darodavcu reći šta vam je namera, ali će vam biti potreban podatak gde je poklon kupljen. To se može izvesti uz slatko: "Svi živi me pitaju gde je kupljen onaj divan džemper koji si mi poklonila, šta da im kažem?".
Lepo ste se poneli, pokazali ste lepe manire – a ne skuplja vam prašinu poklon s kojim ne znate šta ćete, već je korisno upotrebljen.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com