Veliki je trenutak u životu svake žene kada postane mama. Ogroman deo njenog života vrteće se oko dece i neretko će ona svoj život vrednovati prema uspehu svoje dece – nekad i previše ili na pogrešan način.
Na šta konkretno mislimo? Recimo, na onaj trenutak kada shvatite da će i drugi imati uticaj na vaše dete, a ne samo vi i vaš suprug. To znači da će dete ređe nego ranije činiti onako kako mu mama i tata kažu, već će svoje odluke, onoliko koliko ih donosi (a zdravo dete svakako bi trebalo da u nekoj meri samostalno donosi odluke, naravno, prikladno svom uzrastu), bazirati i na onome što mu kažu učiteljica, vršnjaci u školi… Onda dete donese pogrešnu odluku i mama se živcira i smatra to svojom ličnom greškom i optužuje sebe. I tako svaki put kad dete u nečemu pogreši.
To nije sve. Dete u nečemu pokaže neuspeh; recimo, postane očigledno da od vaše ćerkice nikada neće biti primabalerina, a tako je slatko izgledala dok je u baletskoj suknjici i patikicama veselo trčala kroz kuću, ili vaš nemirni sinčić nikako ne uspeva da se iz parkića vrati u odeći onoliko čistoj koliko je bila kada je u parkić otišao – i mama to shvati kao svoj lični neuspeh i smatra da je omanula kao majka. Toliko se identifikuje sa svojom decom da joj svaki njihov uspeh dođe i kao njen uspeh, a svaki njihov neuspeh, ma koliko sitan bio, doživljava kao lični neuspeh i kao signal da je u nečemu debelo omanula kao majka. I samopouzdanje joj opada, i opada, i opada… A ne bi trebalo tako.
Da ne bude zabune, svakako da će majka imati izvestan uticaj na uspeh ili neuspeh svoje dece. Ako vaš tinejdžer još uvek ne ume da kaže „dobar dan“, to je svakako delom i do vas – ali ne samo do vas. Jednom kada dete izađe iz okrilja svog doma, roditelji su i dalje tu da mu pomažu, ali se njihova uloga unekoliko menja – postaju savetnici i vodiči, ne drže više dete za ručicu u svakom momentu (figurativno govoreći, ni pre to nisu bukvalno radili). Lako je vezati se za svaki uspeh i neuspeh deteta, ispunjavati svaku njihovu potrebu (pa i hir) i osećati da ste im potrebni, ali je mnogo zdravije da vaše osećanje lične vrednosti ne zavisi od svake greščice jedne veoma mlade osobe – greške pravi svako, a veoma mlada osoba će ih praviti još i više, što ne znači nužno da ste grešku napravili vi, već samo da vaše dete uči kako da se snađe u životu, da uči da to što će napraviti izbor ima svoje posledice, dobre ili loše. Zdravije je jer će tako i vaše dete naučiti kako da mu samopouzdanje ne skakuće svaki čas gore-dole, naučiće da ne znači da je bezvredno niti da će izgubiti roditeljsku ljubav ako mu se desi da pogreši.
Sutra pročitajte predloge kako da svoje samopouzdanje održite manje-više stabilnim i ne u potpunosti vezanim za uspehe i neuspehe vaše voljene dece.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com