Nekada se kasnije godine pokažu kao velika prednost, u smislu iskustva koje steknete, pa i otkrića koja tada napravite. Nemalom broju dama se desilo da, recimo, nakon pedesete ili šezdesete, kada ih telo više ne služi kao nekad, otkriju koliko toga zapravo uopšte ne moraju da rade.
Uz mlađe godine uglavnom ide i veća količina energije, kao i želja da se dokažete. A ta želja nekad ode u pogrešnom pravcu, navodeći ženu da smatra da mora, kao mlada i jaka, da trčkara za mnoge, da mnogima udovoljava, da postiže hiljadu obaveza dnevno… Mlada je, snažna je, ako joj se nešto ne radi, to je izvoljevanje i razmaženost. Ne kažemo da sve žene razmišljaju na taj način, ali ima i toga, i to ne baš malo.
Tako žena provede dobar deo svog života čineći mnogo toga za druge i malo toga za sebe. Ne kažemo da je tu sve loše, ona se oseća korisnom, što svakako prija, ali preveliki broj obaveza ume da bude fizički, psihički i emotivno izuzetno naporan. A onda "stignu godine", i ona otkrije da fizički ne može više toliko toga da postigne. I to je pogodi, navikla je da postiže toliko toga, i drugi su navikli da im ona mnogo toga čini, šta je to sad odjednom? Ali, ne može pa ne može, koliko god terala sebe, neke stvari sad idu sporije, a za neke nema snage.
I tada, nekad, dođe do otkrića. Ne mora to da učini, i ako to ne učini, neće nastupiti kraj sveta. Neće se kuća srušiti ako pločice u kuhinji nisu uvek blistave. Neće se svi u kući porazboljevati ni pomreti ako prašina ne bude obrisana svakog dana (svakog dana pomalo, a vikendom temeljito). Za neke stvari otkrije da ne da ne mora da ih uradi odmah, nego ne mora da ih uradi uopšte, i nema negativnih posledica.
Nekih negativnih posledica bude. Oni za koje je "celog veka" trčkarala bune se što je prestala, nekada je i vređaju, nekada čak i prekinu odnose s njom. Ali, i te negativne posledice, kojih se u mlađim godinama strahovito plašila, ne pokažu se kao toliko loše. Što se onih koji je napuste jer više ne trčkara za njih tiče, taman lepo otkrije ko joj je stvarno prijatelj, kome je zaista stalo do nje, a kome je bila samo potrčko i lični sluga – što više ne mora da bude i što, kad bolje razmisli, nikad nije stvarno ni morala. Ponekad dođe do onog: "Eh, da su mi one godine, a ova pamet!"
Nekada se desi još nešto. To što je otkrila prenese i sebi dragim, mlađim osobama, da i one što pre uživaju u toj dobroj stvari koju je naučila: ne moraju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com