Kada se kod nekoga ide na neko slavlje, na ručak ili na večeru, nije retkost da se ponese nešto od hrane ili pića. Tako domaćinima bude lakše, plus bude i raznovrsnija ponuda hrane i pića na slavlju. Onda se postavi pitanje šta s preostalim „ićem i pićem“.
U principu, većina ljudi kad donese hranu i/ili piće kod nekog, to i ostavi tamo gde je doneto. Ono što eventualno zadrže jeste posuđe u kome su to doneli, ako se radi o njihovim ličnim posudama – obično će domaćini te posude oprati nakon što se isprazne i naknadno ih vratiti onima koji su ih doneli, ili, ako se nekome baš žuri da dobije svoje posude odmah, domaćini će prebaciti hranu iz njih u nešto svoje, odmah oprati posuđe i vratiti ga vlasniku. Obično bude tako, i većina podrazumeva da je to normalno i ono što treba da se uradi – ali ne bude tako uvek.
Nekada se desi da gosti donesu nešto od hrane kod vas, na primer, kupovne kolače, salate i slično, i onda se svi prisutni slobodno služe time. Ne pojede se sve, nešto ostane – i, na vaše iznenađenje, gosti traže da sa sobom ponesu ostatke onog što su doneli. Da su vas zamolili da ponesu neku od đakonija koje ste vi ili neko drugi pripremili kako bi mogli to da daju ukućanima koji su zbog nečega bili sprečeni da prisustvuju slavlju, to vam ne bi bilo čudno, zapravo, verovatno biste to sami ponudili. Ali, ovo uzimala-davala? Šta je sad pa to? I kako reagovati na takav zahtev?
Najelegantnija reakcija bila bi da se ne prepirete oko ostataka hrane, ma koliko vam neobično zvučao zahtev gostiju. Ako žele da ponesu ostatke onoga što su doneli, neka tako učine. Vi svakako nećete propasti niti ostati gladni zbog toga, a ako je ta hrana njima zbog nečega bitna, neka je ponesu. Možete im, ako imate još nešto, ponuditi da ponesu i to.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com