Zbog užurbanog života kakvim se danas živi, sve se češće dešava da zanemarimo prijatelje. Usredsredimo se na neke druge aspekte života. Normalno je da u različitim životnim razdobljima imate različite prioritete, ali prijateljstva bi trebalo da budu bitna uvek – bez njih, rizikujete da ostanete sasvim sami.
Nije uvek lako naći vreme za prijatelje. Zapravo, veoma često to uopšte nije lako, naročito jednom kad zasnujete sopstvenu porodicu. Veliki deo dana ode na posao, pa onda obaveze oko kuće, partnera i dece… I više nego dovoljno da vas sasvim iscrpe. Ono što mnoge žene učine jeste to da se, kad nisu na poslu, u potpunosti posvete partneru i deci, da u njima potraže sve što im je potrebno. I često osećaju izvesnu dozu nezadovoljstva i osećaju da im nisu sve potrebe ispunjene, ali valjda to tako mora.
Sad, teško da ikome mogu baš sve potrebe baš uvek da budu ispunjene, ali nije realno očekivati da vam partner, deca i posao budu dovoljni. Moguće je jedno vreme osećati sreću jer im se u potpunosti posvećujete; moguće je osećati i ponos jer ste tako posvećene porodici. Ipak, neminovno je da ćete imati neka interesovanja koja neće imati ni vaš partner (zaista je redak slučaj da vas oboje zanima baš sve isto) ni vaša deca, interesovanja koja nećete moći da podelite ni s kolegama na poslu. Mnoge žene se takvih interesovanja odreknu i nazivaju to žrtvom koju podnose za porodicu, dok neke pokušavaju da partneru ili deci nametnu ta interesovanja, što, naravno, ne usreći nikog. Za to služe prijateljstva, prijateljstva s osobama s kojima imate ista interesovanja (neka delite s jednom prijateljicom, neka s nekom drugom, treća s trećom, i tako redom), da i ne govorimo o tome da vam i u slučaju različitih životnih problema i prijatelji mogu biti od velike pomoći.
Da li time nešto oduzimate svojoj porodici? Ne. Tek ako ste vi srećne, ako su vaše potrebe ispunjene, možete da date svoj maksimum voljenim osobama. I to mnogo lepši i veseliji maksimum od onog „ja se za vas žrtvujem“. Pružanje treba da bude radost, a ne žrtva.
Još nešto: žene koje ama baš sve svoje vreme posvete porodici i poslu često u kasnijim godinama postanu veoma usamljene. Dođe penzija, deca odrastu, odsele se i žive neki svoj život, nije retkost ni da se brak raspao ili je partner umro, i žena ostane sasvim sama. Nekad tu bude čuvanje unučića, a nekad ne. Deca uglavnom nemaju baš puno vremena za majku, a ta majka se tokom života odrekla prijateljstava i svih interesovanja van posla i porodice. I niti zna šta bi s odjednom puno vremena koje ima na raspolaganju, niti ima s kim. Ima samo osećaj da joj je nekad bila puna kuća, a sad više nikog nema i ne zna šta će sa sobom. To je situacija u koju žene koje su negovale prijateljstva ne dospeju, jer će te prijatelje imati i nakon penzije i nakon što deca krenu svojim putem. A uz negovanje prijateljstava obično ide i zanimanje i za stvari koje nisu tesno povezane s porodicom, pa će se naći neke zanimacije i za starije dane.
Negujte prijateljstva, jer su ona jedna od stvari koje život čine lepšim – i to do najpoznijih dana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com