Kada možete nešto da pružite onima koji imaju manje od vas, onima kojima je nešto zaista neophodno, i kada ste voljni to i da učinite, to je divno. Međutim, nekada se dešava da neko od vas traži da budete dobrotovor, da pomognete ovakvu ili onakvu akciju, a vi za tim konkretnim postupkom nemate ni najmanju želju.
Nekada se tu radi o novcu ili smeštaju. Nekom padne na pamet da vi imate i više novca nego što vam je neophodno, pa traži pozajmicu (očigledno je da bi najviše voleo da mu taj novac poklonite, pa, po njegovom mišljenju ga imate dovoljno), ili traži za neku dobrotvornu akciju, ili izjavi da smatra da treba da uplatite za taj-i-taj dobrotovorni fond. Ili neko zaključi da vi imate dovoljno prostora u stanu, pa bi hteo da se smesti kod vas (ne kao gost, nego na duže), ili da vi nekom njegovom besplatno pružite smeštaj.
U drugim situacijama zahtevi umeju da budu i jeziviji. Na primer, neko predloži da, pošto ste savršeno zdravi, treba redovno da dobrovoljno dajete krv. Ili da poklonite svoju dugu, divnu kosu nekome kome je zbog bolesti neophodna perika, ili već nešto slično. U svakom slučaju, predlaže vam da dobrovoljno priložite delove svog tela. Vrlo je verovatno da se osetite uzrujano posle takvih zahteva, a opet, predlozi su uglavnom u dobrotvorne svrhe, pa je moguće da osetite i krivicu jer ne želite to da učinite.
Nema razloga da osećate krivicu u ovakvim slučajevima. Ono što je vaše je vaše (naročito vaše telo), i vi imate puno pravo da time raspolažete onako kako vi želite. Ne kažemo, jeste divno pomoći nekome, što se dobrovoljnog davanja krvi tiče, time i život možete da spasete, i dobrovoljnih davalaca nikad nema dovoljno, a kamoli previše, ali je i dalje na vama da donesete tu odluku, ne na nekome da vas pritiska i optužujuće gleda jer ne želite da se odreknete nečeg svojeg – u slučaju krvi, jer ne želite da date krv.
Šta da učinite kad je neko na opisan način nepristojan ili i jeziv? Ljupko se nasmešite i recite da vi već pružate onoliko koliko možete. Ako će vas to zabaviti, pomenite i da ste nedavno čule da je neophodna hitna donacija bubrega i zagledajte se u taj deo tela svog nepristojnog sagovornika. To bi trebalo da ih utiša.
Još jednom: nismo protiv dobrovoljnog davanja, naprotiv, to je plemenit čin koji bi svakako trebalo podržati – ali je to i nešto što bi trebalo da bude dobrovoljno, ne iznuđeno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com