Pokloni su lepa stvar, ali se nekad dešava da ih ne želite od svojih gostiju; najlepši poklon vam je već to što su se pojavili i što imate priliku da ih ugostite i uživate u njihovom društvu. Samo, nije uvek lako to saopštiti dragim osobama, a strogo uzev, nije ni pristojno.
Dešava se: želite da pozovete neke ljude kod sebe u goste, prilika je takva da je uobičajeno doneti poklon, ali vama nije do poklona, naročito ne u vreme krize kad je svaki dinar bitan i kad je ljudima neophodan novac da prehrane porodicu i kupe najnužnije. Plus, ima i onih koje je sramota da dođu bez poklona, pa onda uopšte i ne dođu, a vama nije prijateljstvo to da neko potroši celu platu da bi vam nešto kupio, niti da vi potrošite celu platu na poklon za nekoga, jednostavno želite da se družite. Samo ne znate kako da saopštite ljudima da ne želite poklone.
Dodatni problem je to što je, strogo uzev, neučtivo pričati o takvim stvarima, jer time stavljate do znanja da ste razmišljali o poklonima (da, normalno je da razmišljamo o poklonima, ali se smatra lepim ponašanjem da se pretvaramo da nam takve misli nisu ni na kraj pameti). A opet, vi stvarno želite da vam dragi ljudi dođu i da se ne opterećuju time šta da vam nabave. Šta učiniti?
Nije protivno lepim manirima da onako usput kažete da ste se vi (vi i vaša porodica) već dogovorili da ne bude kupovine nikakvih poklona. Time posredno stavljate gostima do znanja da se nikakvi pokloni ne očekuju ni od njih, a, kao, ništa im direktno niste rekli.
Naravno, ni takav postupak ne garantuje da vam neko ipak neće doneti neki poklon – ima onih kojima je jednostavno nezamislivo da u određenim prilikama nešto ne daruju, a nisu ni svi u baš očajnoj finansijskoj situaciji, za ponešto ipak mogu da izdvoje. Šta tad? Ljubazno se nasmešite i zahvalite na poklonu – to je ono što lepo vaspitanje nalaže – a zatim poklon negde odložite kako biste ga kasnije otvorile i kako gostima koji ništa nisu doneli ne bi bilo neprijatno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com