Nekada osećamo dužnost da nekome pozajmimo ono što od nas traži, iako imamo dobre razloge da to ne učinimo. Ima situacija kada je sasvim u redu reći "ne" onome ko bi nešto da pozajmi od vas, mada je, naravno, bitno ne biti odbojan kada im to kažete i, koliko je moguće, ne povrediti tu osobu.
Na primer, vašoj dobroj prijateljici su kola na popravci, pa vas moli, dok ih ne dobije nazad, da joj pozajmite svoja. Kola su joj na popravku dospela nakon što ih je slupala tako što je istovremeno vozila, razgovarala mobilnim telefonom i pokušavala da izvadi džemper iz torbe. Nemate poverenja u nju kao u vozača, ne verujete da bi pazila na vaš automobil, i ne želite da joj ga pozajmite. Dobra je ona žena, draga vam je, ali zaista ne želite da slupa i vaš auto kao što je slupala svoj. A opet, neprijatno vam je da je odbijete.
Jedan od manje neprijatnih načina za odbijanje bio bi da joj kažete nešto kao: "Izvini, ali ne pozajmljujem ljudima ništa što košta više od moje plate". Tako izbegavate da joj kažete da nemate poverenja u nju, plus joj saopštavate svoj princip, stavljajući joj do znanja da nije ništa lično u pitanju. Ukoliko imate vremena za to, možete da joj ponudite da je odvezete gde treba (naravno, samo za ono neophodno, nećete joj biti šofer za vozikanje po gradu).
Ako se za ovo opredelite, ne treba zbog toga da osećate krivicu. Auto je vaš i vaše je pravo da ga nekom pozajmite – ili ne. Pored toga, automobil verovatno ne držite kao statusni simbol već vam je zaista potreban, a osim ako imate novca za bacanje, napravilo bi vam priličan problem ako vam prijateljica, nepažljiva kakva jeste, slupa automobil – pitanje je da li bi htela (ili da li bi mogla) da plati za popravku, što bi moglo da dovede do sukoba, pa i do toga da se, zajedno s automobilom, "slupa" i vaše prijateljstvo.
Ne kažemo da treba biti sebičan i samo na sebe gledati, daleko od toga, ali nekada sebi jednostavno ne možete da priuštite da nekome nešto pozajmite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com