Niko ne može sve sam da obavi, ali je nemalom broju ljudi izuzetno teško da nekoga zamole za pomoć. Razlozi za to su različiti, ali posledice netraženja pomoći nekada mogu da budu jako loše, pa je dobra ideja da pokušate da „savladate sebe“ i, onda kada vam je to zaista potrebno, kažete to toliko teško: „Potrebna mi je pomoć“.
Bojite se da ćete delovati nesposobno. Ovo je čest strah na radnom mestu: novi ste na poslu i želite da se pokažete kao kompetentni, pa se bojite da pitate bilo šta ili da zamolite kolege da vam pomognu. Istina je, međutim, ne samo da nećete delovati nekompetentno nego će svi i očekivati da na novom radnom mestu postavljate pitanja i da u početku tražite pomoć – može se čak desiti da delujete nadobudno i kao da verujete da ste se naučeni rodili ako pomoć ne zatražite. A to vam svakako nije potrebno, reputacija „evo je ona što misli da sve zna, a nema pojma“ osobe. Dakle, slobodno pitajte – niko vam to neće zameriti, već ćete delovati kao sposobna osoba koja odlično zna šta ume a šta ne ume, i ne stidi se da pomoć traži kako bi posao bio obavljen na najefikasniji mogući način.
Niko to ne ume onako kao vi. Ovakav strah vas dovodi do toga da se previše iscrpite poslovima koje su baš mogli i drugi da obave (možete i muža i decu da uposlite oko spremanja stana, zaista ne morate baš sve same), a nekada nekog možete i da dovedete u opasnost (recimo, ne želite nekom drugom da poverite da vaše dete odveze negde, naviklo je na vas, jeste da ste mrtve umorne, ali uspećete nekako – i onda se tako mrtve umorne zakucate negde, sa sve detetom u kolima). Nije lako drugima prepustiti kontrolu nad nekim delom svog života; nakon što ih neko drugi opere i složi čaše verovatno neće biti složene na isti uredan način kao kad to uradite vi, ali treba proceniti šta vam je u tom trenutku dragocenije, da se malčice odmorite, proćaskate s prijateljima koji vam pomažu, ranije završite obaveze pa možete malo i da uživate, ili da sve bude urađeno baš onako kako to radite vi.
Vaspitani ste da se sami brinete o sebi. Ima onih koji još u detinjstvu nauče da se manje-više sami staraju o sebi, i tu naviku zadrže i kad odrastu; tu negde bude i strah da im, ako nisu sposobni da se sami brinu o sebi, sami pozavršavaju sve što im treba, niko neće pomoći, da će ih svi odbaciti. I onda se desi da budu nehumano mnogo pretrpani obavezama, a ne mogu sebe da nateraju da zamole nekog da ih bar malčice rastereti, i nekada se razbole od napora kojima su sebe izložili. Kada se o takvim situacijama radi, pomaže ako se uvidi da se morate prvo pobrinuti da vama samima bude dobro, da vodite računa o svom zdravlju i o tome da od sebe ne zahtevate više nego što ste fizički u stanju da uradite, kako biste bili u stanju da izvršavate sve obaveze – ako se razbolite od napora, nećete moći mnogo da pomognete ni svojoj bolesnoj ćerkici. Tada postaje lakše da zatražite pomoć onda kada ne možete sami sve da pozavršavate, jer ste svesni da se upravo tako na najbolji mogući način starate da sve bude obavljeno kako treba.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com