Nekome je prošlost puna lepih uspomena, a nekome grozomornih stvari. Najčešće je pomešano, bilo je i lepog i ružnog. Svako nekad u mislima odluta u prošlost, bilo da nanovo proživi lepe trenutke, bilo da razmišlja o onim teškim. Problem nastaje kada živite u prošlosti.
Pri tom uopšte nije toliko bitno da li sanjarite o najlepšim trenucima, o svojoj velikoj ljubavi, dobrim starim vremenima kada vam je glavna briga bila šta ćete obući za izlazak, izletima s roditeljima, o tome kako vas je tata učio da vozite bicikl… Ili nanovo proživljavate sve one bolne momente, kako je umro neko vama drag, kako vas je izneverila najbolja prijateljica, uvredio vas ovaj, uvredio vas onaj, partner vas je ostavio da se same snalazite s detetom… Nebitno – živeti u prošlosti loša je ideja.
Ako stalno iznova proživljavate bolne momente, vi tim povredama ne dopuštate da "zarastu" – to je kao da stalno čačkate po rani i ona svaki put iznova prokrvari, još se i inficira, stanje se pogorša, a vaša patnja produžava. Proživljavati lepe trenutke iz prošlosti može se činiti bezazlenim, i nije nikakav problem ako ih se ponekad prisetite, ali ako stalno sanjarite o onome što je nekad bilo, ne idete dalje sa svojim životom. Ne živite, već životarite. I u jednom i u drugom slučaju osećate se emotivno iscrpljeno – i samo tako se i možete osećati.
Živeći u prošlosti, emotivnu energiju ulažete u prošlost, u ono što je bilo. A prošlost je iza vas, i ta energija ne može vam se vratiti. To je kao da novac ulažete u firmu koja više ne postoji. Jasno je da taj novac više nikad nećete videti. Umesto toga, ako ulažete novac u neku firmu, to treba da bude postojeća firma koja dobro funkcioniše (ili možda trenutno ne funkcioniše najbolje, a vi pokušavate da pomognete njen oporavak), ili firma koja će se tek osnovati, a vi imate razloga da joj želite uspeh i podržite njeno nastajanje. A ako ulažete emotivnu energiju – što činite samim tim što se nečim bavite, makar to bilo samo u mislima – treba je ulagati u ono što postoji sad, u sadašnjost ili u budućnost, u ono što će tek doći. Drugim rečima, treba živeti sad i potruditi se da se poboljša budućnost, jer je budućnost ono što ćete jednog dana proživljavati. Samo tako ćete imati energije.
A uspomene? Ne zamarajte se onim ružnim – ne možete ih promeniti, samo ćete povrediti sebe iznova ih proživljavajući – a onih lepih se možete ponekad setiti, ali pokušajte da vam ta prisećanja ne odvuku previše vremena i energije. Život u prošlosti je za one koji budućnosti nemaju, a sadašnjost im je nesnosna – drugim rečima, zaista za malo koga, jer do kraja života pred vama ostaje bar neka mrvica budućnosti, dok je u najvećem broju slučajeva moguće raditi na poboljšanju sadašnjosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com