Nije nikakva tajna da deca mnogo toga, i dobrog i lošeg, ponesu "iz sopstvene kuće", to jest od svojih roditelja. Ipak, to nije razlog da se konstantno "glođete" da će vaše mane upropastiti život vašoj deci.
Ljudski je grešiti, i niko nije savršen. Nije nimalo prijatno kada vidite da vaše dete imitira neku vašu lošu naviku, ali nije ni kraj sveta. I ne treba dopustiti da vas izjede osećaj krivice, već pokušati da radite i na svojim manama, baš kao i na manama svoje dece.
Nemali broj roditelja će, kad kod svog deteta uoči manu koju je ono od njih iskopiralo, reagovati preoštro, zbog osećanja krivice što su nešto takvo preneli svom detetu, kao i zbog toga što znaju koje je probleme njima ta mana donosila, pa se nadaju da će oštrom reakcijom sprečiti da kroz iste nevolje prođe i njihovo dete. Ta preoštra reakcija uglavnom samo jako isprepada dete, ali ga ne navede da promeni ponašanje (eventualno, ako je u mogućnosti, slaže da ga je promenilo), plus, dete ne prođe kroz iste nevolje kao roditelj jer živi u drugo vreme i u drugačijoj je situaciji – možda nevolje budu slične, možda budu neke druge, možda ih i ne bude. U svakom slučaju, preoštra reakcija ne pomaže.
A šta pomaže? Kao jedno, postati svestan sopstvenih negativnih uticaja na dete i pokušati, u okvirima ljudskih mogućnosti, da se to popravi – nekada to bude i zajedničko odvikavanje od neke loše navike, a nekada, potpuno nezavisno od deteta, suočavanje s duhovima iz sopstvene prošlosti. Pomaže potruditi se da budete što bolji možete, ali ne i opsednuti željom da dostignete zamišljeno savršenstvo, niti od deteta zahtevati savršenstvo – i ono je (još uvek mali) čovek, i praviće greške kao i svi ostali. I preživeti te greške i nešto naučiti iz njih, kao i svi ostali. Ukratko, dobra je ideja truditi se da budete zdrava, normalna osoba i da svoje dete podignete najbolje što umete.
Ono što još pomaže jeste to da budete svesni da, mada je vaš uticaj na dete veliki, nije i jedini. Nije da će ono iz kuće poneti samo dobro, zlato mamino, pa će ga posle rđavo društvo iskvariti – iz kuće će poneti i dobro i loše, baš kao što će i iz okoline "pokupiti" i dobro i loše. I to će takođe uticati na njegovo formiranje. Neće sve biti pod vašim uticajem i vašom kontrolom, tako da je moguće ne samo da okolina "pokvari" nešto dobro što ste vi učinili već i da ispravi neke vaše greške.
Na kraju, i vaše dete će postati čovek, baš kao i svi drugi – delom pod vašim uticajem, delom pod tuđim, a najviše svoje, onako kako je samo odabralo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com