Dugačka kosa zimi zahteva sušenje, dok je fen najčešće nužan i preko leta, u cilju što boljeg oblikovanja frizure. Razloga pro et contra za upotrebu veštačkih načina sušenja ima dosta: svakako, kosa se brže suši fenom, ali i više oštećuje. Pobornici prirodnog načina sušenja tvrde da je taj način zdraviji, kao i da kosa ostaje u boljem stanju i manje se oštećuje na krajevima. Sa druge strane, za nekog ko ima jako dugu kosu prilično je nezgodno da čeka satima kako bi se cela „dužina“ osušila: i suprotna opcija – izlazak na hladnoću sa poluosušenom kosom sobom nosi rizik od prehlade, upale facijalisa, meningitisa i sličnih komplikacija.
Možda je u pitanju opreznost, možda – razmaženost, ali jedno je sigurno: početkom dvadesetog veka, nije bilo fenova za kosu, a mušterije frizerskih salona mogle su do mile volje da suše kosu – na prozoru. Mušterija bi dobijala stolicu i mesto kraj prozora, dok bi slučajni prolaznici uživali u prizoru dugačkih kosa koje su se vijorile sa prozora salona.
Spočetka dvadesetih, pojavile su se prve „sprave za sušenje kose“, veoma glomazne i skupe. Od brojnih problema koji su se javljali, najčešće je bilo pregrevanje. Prvi u potpunosti funkcionalan „sušač“ pojavio se 1951. U međuvremenu, pojavila se prava eksplozija malih kućnih pomagala – fenova za kosu – čime su saloni izgubili jednu od svojih funkcija.
Kosu treba sušiti na pravi način: fen mora biti udaljen od glave bar 15 cm, dok proces sušenja ne treba da traje dugo – u suprotnom se kosa pregreva i postaje krta na krajevima. Ako je vreme toplo, tada je prirodno sušenje kose sasvim odgovarajuća opcija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com