Nekad se desi da sretnete osobu s naglaskom koji vam je neobičan. Potpuno je normalno da osetite radoznalost i da poželite da je pitate odakle je, a opet, ima onih koji smatraju da je nepristojno pitati: "Imate čudan naglasak, odakle ste?". Ukoliko pitanje postavite na pristojan način, ne bi trebalo da se iko oseti uvređenim.
Istina je, nekad pitanje naglaska može da bude uvredljivo, ukoliko je implicirano da osobu s naglaskom drugačijim od vašeg smatrate po nekom osnovu nižom, "seljačinom", "provincijalcem", "neobrazovanom", "dođošem", ako se pitate šta se ta osoba ko zna odakle dovlačila da zagađuje vašu sredinu… Netrpeljivosti prema bilo čemu drugačijem, nažalost, često ima, pa tako nije neobično ako se neko koga pitate za naglasak drugačiji od vašeg oseti ugroženim, naročito ako je i ranije zbog svoje različitosti doživljavao neprijatnosti.
Međutim, nije nikakav zločin osećati radoznalost, niti je nepristojno ako tu radoznalost pokušate na učtiv način da zadovoljite. Drugim rečima, ukoliko se vi prema toj osobi s naglaskom drugačijim od vašeg ponašate prijateljski, ako je učtivo pitate odakle je jer vam je interesantan njen način govora, teško da će se ona osetiti uvređeno ili ugroženo, izuzev ako je imala izrazito neprijatna iskustva te vrste, pa se sad ponaša po principu: "Koga su zmije ujele, taj se i guštera plaši". A onda, ako vas radoznalost povuče, možete malo da se raspitate i o sredini iz koje je ta osoba došla – njoj bi moglo da bude drago da priča o tome, a vi biste mogli da uživate u tome što učite nešto novo, što saznajete nešto što ranije niste znali.
Zato, ako vas zainteresuje nečiji način govora, slobodno pitajte! Uvek je lepo naučiti nešto novo, a i toj osobi bi moglo da prija to što vam ne smeta njena različitost, već ljubopitljivo pokušavate da naučite više o njoj.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com