Ispravljati tuđe ponašanje je nepristojno, naročito u javnosti, izuzev ako se radi o vašem sopstvenom maloletnom detetu ili o detetu koje vam je povereno na čuvanje. Međutim, nije mali broj onih koji sebi uzimaju slobodu da upravo to rade – i to, nekad, ljudi koje u životu niste sreli.
Nekad takvo ponašanje može da bude u redu, na primer, ako slučajno čuju da ste nekome dali pogrešnu informaciju, pa vas isprave, ili ako vide da ste se zamislili i da ćete krenuti da prelazite ulicu na crveno pa će vas pregaziti automobil – tada je normalno da vas zadrže, a ako vam nešto i podviknu zbog rasejanosti, to se može opravdati okolnostima. Ali, uglavnom se ne radi o takvim razumljivim primerima. Umesto toga, potpuno nepoznata osoba vas u prodavnici opomene da ispravite leđa, na ulici vam kaže da ne treba da idete po najjačem suncu usred leta (iako i ona upravo to čini) i da treba da nosite šešir i naočari za sunce, kaže vam da vam ta odeća loše stoji, da bi ovo trebalo ovako, ono onako…
Kad ste bile dete, slušale ste slične opomene – od majke, od oca, od bake… Normalno je da odrasli koriguju decu, naročito decu o kojoj brinu. Odrasle je nepristojno korigovati, naročito ako vam je ta osoba nepoznata i ako vas se apsolutno ne tiče šta ona radi i kako se ponaša – ničim vas ne ugrožava, a ako smatrate da ne postupa ispravno, pa, postupa onako kako ona hoće u svom sopstvenom životu, tako da je način na koji postupa njena stvar.
Postoji li neki odgovor kada vas nepoznata osoba iz čista mira koriguje kao da vam je majka a vi ste još uvek dete? Ne bi valjalo na nepristojnost odgovoriti grubošću, ali neće biti grubost ako se nasmešite i odgovorite: "Da, mama" (ili: "Da, tata", ako vas koriguje muškarac).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com