U životu se dešavaju različite stresne stvari, a jedna od najgorih jeste kada je neko vama drag i blizak teško bolestan. Ono što vam tada nikako neće prijati jeste ako veliki broj ljudi svaki čas zove i raspituje se o svim mogućim detaljima.
Nažalost, to su relativno česte situacije kad je neko teško bolestan. Bliskoj osobi dijagnostikuju teško oboljenje, mora da ide na neprijatne terapije, ishod je u najboljem slučaju neizvestan – a pozivi počnu, i to ne samo od onih koji su i inače bliski s tom osobom i u redovnom su kontaktu s njom. Javlja se i bliža i dalja rodbina i poznanici, i svi vas pitaju kako je on/ona, koja je tačno bolest u pitanju, koji su simptomi, kakva se terapija primenjuje, kakve su šanse da uspe… Samo što vas direktno ne pitaju kada će ta osoba umreti. U početku učtivo odgovarate na sve pozive, svima objašnjavate sve što pitaju, ali nakon izvesnog vremena to vam se smuči (nije baš da nemate šta drugo da radite u životu nego da sedite pored telefona i objašnjavate ono što vam je veoma bolno i o čemu ne želite da pričate) i poželite da provrištite na svakog ko zove.
Šta u takvoj situaciji? Da odbijete da odgovorite, još će vas nazvati nepristojnim, a za rasprave nemate snage. A niste sigurni ni ko je tu nepristojan. Pa, taj deo bar nije težak – nije pristojno, ako neko inače nije bio u redovnom kontaktu s obolelom osobom, da sad vas maltretira raspitujući se o najsitnijim detaljima o bolesti i terapiji (da i ne pominjemo neizgovoreno pitanje: „Kada će umreti?“). Zapravo, ne da nije pristojno nego se to naziva lešinarskim ponašanjem (da budemo precizni, „lešinarima“ se nazivaju oni kojih nikad nema u blizini kad vam je dobro, ali se sjate oko vas i ne možete da ih se otarasite, želeli njihovo društvo ili ne, onda kad vam je loše). Pristojno bi bilo kratko se raspitati i poželeti brz oporavak, ne i nešto preko toga.
Može da bude efikasno rešenje da nabavite telefonsku sekretaricu i na telefon se ne javljate pre nego što čujete ko je. Možete kao poruku da snimite „(obolela osoba) je u bolnici, cenimo vašu brigu i obavestićemo vas ako posete budu dozvoljene“. Tako od neželjenih posetilaca štitite bolesnog člana porodice, plus i čujete ko zove pa možete da odlučite hoćete li se javiti.
Sasvim je u redu da oni koji su i inače bliski bilo s vašom porodicom u celini, bilo s obolelim članom porodice, pitaju o detaljima bolesti. To ne znači da im morate odgovoriti ako ne želite, ako vam je teško da govorite o tome – „Doktori rade sve što je u njihovoj moći, javiću vam ako bude značajne promene“, dovoljno je učtiv odgovor. A što se tiče detaljnih pitanja (ili i mračnih predviđanja, bude i toga) koje postavljaju oni koji vam zapravo nisu bliski, na njih se može odgovoriti sa: „Nadamo se najboljem, kao, sigurna sam, i vi“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com