Uobičajena je situacija da nas svakog dana bar nešto iznervira. Najčešće to živciranje brzo prođe – ionako se radilo o ne preterano bitnoj stvari. Problem nastaje onda kada se baš žestoko iznervirate zbog nečega u suštini sitnog i kada se zbog takvih sitnica nervirate stalno.
Da ne bude zabune, naravno da ćete se nervirati, ili se osećati uzrujano zbog nekih krupnih problema kao što su ozbiljni zdravstveni problemi (vaši ili, nekad još i teže, vama bliske osobe), krupni kvarovi u kući (recimo, pukne neka cev pa imate poplavu u stanu), veliki problemi na poslu (na primer, žrtva ste mobinga). Ipak, česta je pojava da se ljudi nerviraju zbog sasvim sitnih stvari.
Konkretan primer? Recimo, pobegao vam je autobus. To jeste nezgodno, ali je nakon 15 minuta stigao drugi, malo ste zakasnili na posao, i u suštini nikakvih ozbiljnih posledica nije bilo. A vi se zbog toga nervirate, i nervirate, i nekoliko sati kasnije i dalje ste iznervirani. Ili, ćerka vam je javila da joj je procurela česma. Nije nikakav veliki kvar, doći će majstor i popraviti je, nema opasnosti da će nastati poplava ili nešto slično – a opet, vi se toliko uzrujate da vam se čini da nećete moći da zaspite dok se to ne popravi, srce vam preskače ili vam želudac skače, fizički se osećate loše…
Opisana vrsta nerviranja naročito je česta onda kad zapravo nemate ozbiljnih problema u životu. Jeste, ima neprijatnosti, nije sve idealno (a kada i kome jeste?), ali imate od čega da (pre)živite, niko vama drag nema nekih većih problema ma koje vrste, ni vama se, kao što smo rekli, ništa jako loše ne dešava. Onda vam se svaka sitnica koja vas zadesi čini kao nešto jako krupno. Često je i to da do opisane vrste nerviranja dođe onda kad odjednom imate znatno više slobodnog vremena nego što ste navikli, recimo, nakon što odete u penziju. Dok ste išli na posao, svakog dana ste se suočavali s krupnijim i sitnijim izazovima na koje je trebalo odgovoriti, a sada svega toga odjednom nema. Može paradoksalno da zvuči, ali nepostojanje većih problema jeste situacija na koju nije nimalo lako navići se – evolutivno smo "programirani" za preživljavanje "beži ili se bori" situacija, i ako one izostaju, skloni smo tome da ih veštačkim putem stvaramo.
Šta učiniti? Lako je reći "prestanite više da se nervirate zbog gluposti", znatno je teže to i učiniti. Jedna stvar koja pomaže jeste da se uposlite nečim, nađete neki dodatni hobi ili nešto, počnete da učite nešto novo – kada ste uposleni nečim i imate konkretne stvari da rešavate, manje ćete izmišljati probleme tamo gde ih nema. A druga stvar koju možete da učinite je sledeća: kada vas nešto navede da se osetite baš uzrujano, zapitajte se hoće li ta situacija biti rešena u roku od nedelju dana (ili i kraćem), može li da ostavi trajne negativne posledice i koliko loše bi te posledice mogle da budu. Jednom kada tako razložite problem, ako uvidite da se radi o nečemu što će ovako ili onako biti ubrzo rešeno, i da i najgore zamislive posledice toga nisu ništa ozbiljno, lakše je smiriti se – naročito ako se u međuvremenu uposlite nečim što će vam skrenuti misli. A možete pokušati i da sami sebi skrenete misli na neke lepe stvari, na nešto što vas raduje.
Nasmešite se!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com