Može da bude priličan problem odbiti nekog, a opet, ako stalno sve prihvatate, ne ostaje vam nimalo vremena za sebe – maltene vam ne ostaje vremena ni da dišete. Zato je dobro ako umete da kažete „ne“, a još je i bolje ako to možete da kažete na dovoljno obazriv način.
Nekada na poslu traže da se uključite u nešto što radije ne biste, a nije da vam je u opisu radnog mesta pa da morate. Nekada vam se prijateljica satima žali telefonom, po ko zna koji put. Nekada ste se složile da ćete nešto organizovati za svoje poznanike i ispalo je da vam je, dok ste sve uskladile, trebalo mesec dana da organizujete nešto što je trajalo oko dva sata, a nije ni bilo posebno važno. Tražili su od vas, složili ste se iako to niste želeli, i jako mnogo vremena vam je otišlo na to. Kako se suprotstaviti tome?
Za početak, stavite osobi koja vas je zamolila da uradite to-i-to (pomognete joj oko projekta, prisustvujete njenom slavlju i slično) do znanja da ste je čule. To vam je tražila ili zato što veruje da vi to možete, ili zato što voli da provodi vreme s vama, pa, čak i ako nemate ni najmanju želju da učestvujete u tome, zahvalite joj se što vas se setila.
Nakon što ste se zahvalile toj osobi, pokažite izvesno interesovanje. Pitajte je malo više o tome. Relativno često, ljudima i nije neophodno da vi u tome učestvujete, potrebnije im je da ih neko sasluša, da osete da su dovoljno važni da biste ih vi pitali o tome.
Posle toga sledi odbijanje. Nakon što ste primile k znanju ono što je ta osoba imala da vam kaže, učtivo joj se zahvalile što vas je uzela u obzir i pokazale interesovanje za celu stvar, uz nekoliko jednostavnih reči je odbijte. Nekad i ne morate da izgovorite: „Ne“. Može da bude sasvim dovoljno da kažete da imate nešto drugo što morate da obavite.
Ponudite joj alternativna rešenja. Ako je uporna u tome da joj vi pomognete ili da vi prisustvujete, ponudite joj neke druge mogućnosti, kako bi videla da ne zavisi u toj stvari od vas. Pazite samo da se ne zanesete u zajedničko smišljanje alternativnih rešenja, jer bi to moglo da se završi time što biste ipak bile uvučene u celu stvar.
I, za kraj, ukoliko vam je teško da drugima kažete: „Ne“, setite se da time sebi govorite: „Da“. Ponavljajte to dok u to ne poverujete, a ako ne ide, podsetite sebe i da je „Ne“ kompletna rečenica, da niste dužne da objašnjavate nakon toga. Takođe, nije neophodno izgovoriti tu reč; možete i da kažete nešto kao: „To zvuči kao sjajna mogućnost koju ću morati da propustim. Obavezno me izveštavaj kako ide!“, ili: „Ne mogu da čekam da mi ispričaš kako je prošlo. Sve najbolje!“
Jednom kad naučite da odbijate da učestvujete u stvarima koje nisu vitalne, neverovatno je kako otkrijete da ti ljudi ipak nisu propali ni bez vas – i da vi imate znatno više i vremena i energije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com