Majke deci obično kažu da pojedu sve iz tanjira, da „oližu tanjir“. Ponegde postoji običaj koji kaže da nije pristojno „olizati tanjir“, bar ne kad se o odraslima radi. To vas može ostaviti zbunjenim kad treba da jedete u društvu – šta bi tu bili lepi maniri?
Običaj da se ostavi nešto hrane u tanjiru potiče od bogatijih slojeva – time se pokazivalo da ste dovoljno bogati da možete sebi da priuštite da bacate hranu. Kasnije je nastao drugi običaj, onaj koji kaže da nije pristojno staviti u tanjir više hrane nego što ste u stanju da pojedete. Nije se baš smatralo obaveznim da hlebom „oližete tanjir“, ali ni iole krupniji ostaci nisu bili poželjni, dovodili su do toga da delujete ili kao nepristojna osoba ili kao halapljivo dete koje zna da je gladno ali ne ume da proceni koliko gladno.
Danas, u suštini, striktnih pravila nema, naročito ne ako jedete u restoranu u kome vam posluže hranu na tanjiru – neki restorani služe hranu u malim porcijama, a neki daju toliko velike porcije da, osim ako ste osoba izraženog apetita, možete samo bespomoćno da gledate to što ste dobili i da se pitate za kakvu je to vojsku izgladnelih namenjeno.
Ukoliko ste više gladni, nije nimalo nepristojno da pojedete sve iz tanjira. Ako je porcija koju ste dobili prevelika za vas ili vam se nešto od hrane ne dopadne, nije nepristojno ni da ne pojedete sve. Ono što bi moglo da bude neprimereno jeste da, ako sami određujete koliko ćete hrane sipati u tanjir, sebi sipate toliko mnogo da za druge ne ostane dovoljno, a zatim negde na pola obroka zaključite da ipak niste toliko gladni i puno toga vam ostane na tanjiru.
Ukratko, pravilo bi bilo da je sasvim u redu da pojedete onoliko koliko vam je potrebno, bez obzira na to hoće li vam nešto ostati na tanjiru, i tamo gde imate uticaja na to, da ne natrpavate tanjir mnogo većom količinom hrane nego što ste u stanju da pojedete.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com