Davanje i primanje poklona umeju da budu jako lepi – veliki broj ljudi voli i da prima poklone i da daruje druge. Međutim, ima i onih koji nikada ne umeju ni "hvala" da kažu – oko darivanja takvih zaista se ne vredi truditi, jer izgleda da njima ti pokloni ne znače.
Da ne bude zabune, ne govorimo ovde o tome da prijateljičinom detetu odnesete malo pomorandži ili bombona, a ono se ne zahvali na poklonu. To je ipak dete, i ako u svojoj kući ne nauči da se za poklone kaže "hvala", ne možete njega da krivite za to. Ono o čemu govorimo jeste to da ima i odraslih osoba koje ne znaju kada je prikladno zahvaliti se.
Recimo, nekoj poznanici svake godine za Novu godinu poklonite neku sitnicu. Niste posebno bliske, ali se ipak relativno često viđate, i ako se viđate i u vreme praznika, bude vam neprijatno da joj ništa ne poklonite. Ne očekujete nikakve izlive oduševljenja, ni da vam ona bude zahvalna do groba ni bilo šta slično, niste ni neko ko bi drugima nametao sopstvene norme ponašanja, ali vam ipak smeta što vam ona ni "hvala" ne kaže, samo uzme poklon i priča o nečemu pedeset petom.
Reći "hvala" kad dobijete poklon je elementarna pristojnost. Ukoliko vam neko redovno ne zahvaljuje na poklonima koje dajete, možete slobodno da zaključite da toj osobi vaši pokloni ništa ne znače, a to pak znači da nema ni razloga da joj ih dajete. Izuzetak je ako se radi o nečemu formalnom, tada davanjem poklona vi ispunjavate formu sa svoje strane, a to što vam ta osoba ne zahvali nije vaš problem – vi ste svoje obavili.
Ne predlažemo ovde ni škrtarenje ni mrzovolju, kao ni nerazumne zahteve što se zahvalnosti tiče. Ali, ako neko ne ume da kaže ni najobičnije "hvala" onda kada je to prikladno, zaista nema razloga da toj osobi pružate ono što ona zapravo i ne želi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com