U današnjem užurbanom životu često sebi zadajemo da "pod obavezno" uradimo gomilu stvari, više nego što fizički možemo da postignemo. I sve je bitno, sve se mora obaviti – a onda nešto jednostavno ne stignemo da uradimo, i krivimo sebe zbog toga.
Stvar se obično ne završi na tome. Ono što nismo stigle danas, ostavimo za sutra. A za sutra smo već isplanirale gomilu obaveza. Ne stižemo ni sve njih da obavimo, a uz dodatak onoga što je ostalo od juče (prekjuče, nakjuče, od prošle nedelje…), postaje još i manje moguće obaviti sve. I onda se nekad desi da poneka obaveza sačeka dan-dva, a nekad se desi da jednu te istu obavezu stalno odlažemo i, recimo, shvatimo da već nedelju ili više dana nismo oprale kosu (ili nam se već nešto razvlači u beskraj), stalno to planiramo, ali uvek ostavimo za kraj, a do tada smo preumorne, pa to opet odložimo. Smeta nam što to nismo obavile (u slučaju neoprane kose užasava nas sopstveni nedostatak higijene, kao i masna kosa i nimalo lep prizor koji ona stvara), osećaj krivice raste, to nas dodatno iscrpljuje i nervira, i tako u krug.
Šta učiniti (osim, naravno, oprati kosu već jednom, ili šta god da je bilo to što se razvlači)? Pokušati da se ne nervirate. I pokušati da sastavite raspored obaveza tako da realno možete sve da postignete, bez dodavanja "samo još ove stvari"; prisetite se koliko snage i vremena zaista imate, koliko koja obaveza zaista oduzima vremena (bacanje pogleda na to da li su vam stigli novi mejlovi ne uzima samo dva minuta ako ćete usput i da surfujete sat vremena), u kakvom ste stanju u koje doba dana, i to uzmite u obzir kad pravite raspored – zaista nije verovatno da ćete sebe uspeti da naterate da obavite još jednu ili nekoliko "sitnica" onda kada ste već mrtve umorne.
Još nešto, podjednako važno. I uz najbolje i najrealističnije sastavljanje rasporeda, stvari ne idu uvek onako kako su planirane, dešava se da nešto iskrsne, ili da vam neka obaveza oduzme više vremena nego što je planom predviđeno. Dakle, dešavaće se da nešto ne uradite. Tada pokušajte da se setite da nemate razloga da krivite sebe, ne ako ste se zaista potrudile, ne ni ako ste bile malčice lenje u nekom trenutku – vi ste ljudsko biće, a ne automat za izvršavanje raznih zadataka, i normalno je da se umorite i da ponešto i ne postignete. Može da pomogne i ako, onda kad počnete da krivite sebe, sastavite spisak svega što jeste uradile – to će vas uveriti da ste zaista dosta toga postigle, tako da definitivno niste lenština, nego se, eto, desilo da nešto ne stignete. Taj spisak ima još jednu zgodnu funkciju – nekada se desi da "crno na belo" vidite da ste nepotrebno potrošile mnogo vremena na nešto što uopšte nije toliko bitno, što je moglo da sačeka, ili čak i nije moralo da bude urađeno, i onda naučite šta je to što vam "jede" vreme, pa to možete da izbegnete u budućnosti.
Ume da potraje dok se oslobodite osećaja krivice jer "to niste uradile", ali vredi potruditi se, jer tako dobijate veći lični mir i zadovoljstvo postignutim, što puno znači.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com