Kada tražite posao, javljate se na različite oglase i šaljete svoju radnu biografiju unaokolo, ume prilično da nervira kada ne dobijete nikakav odgovor. Uložili ste trud, zašto vas sada ignorišu? Zar ne mogu makar da vam pošalju kratku poruku kojom vas odbijaju ili da vas pozovu i kažu vam nešto, primili su nekog drugog, ne ispunjavate uslove, bilo šta?
Naravno, nije da baš želite da vas odbiju, ali je i to bolje od ćutanja, od toga da ne znate na čemu ste. Plus, zar nije i stvar pristojnosti da vam bar nešto jave? Jeste – samo što ta pristojnost nije uvek izvodljiva. Ukoliko ste priložile mejl adresu, još je i moguće da vam pošalju formalnu poruku kojom vas obaveštavaju o odbijanju; ukoliko ta firma praktikuje samo javljanje telefonom (zastareo pristup danas, ali i dalje postoji), a prijavilo se mnogo kandidata, fizički je neizvodljivo da se jave svim kandidatima za koje nisu zainteresovani.
Neretko, čak i ako firma u kojoj ste konkurisali ima vašu mejl adresu, neće vam javiti da ste odbijeni. Naročito u vreme kada ima puno nezaposlenih i kada se javi veoma veliki broj ljudi na svako raspoloživo radno mesto. Za početak, to znači da će oni zaduženi za primanje potencijalnih kandidata imati pred sobom ogroman broj radnih biografija.
Mnoge od njih biće u startu otpisane jer kandidat uopšte ne odgovara postavljenim uslovima – za takve poslodavci pretpostave da se prijavljuju gde god stignu i da svuda šalju istu radnu biografiju, što je potpuno neadekvatno za različite poslove na koje se prijavljuju, a pošto se tako nekritički (i očajnički) prijavljuju svuda, poslodavci neće smatrati vrednim svog truda da im odgovore. Jeste, iza svake poslate radne biografije stoji ljudsko biće, s potrebama, željama, nadama, osećanjima – ali nekad tih ljudskih bića ima toliko da je teško izvodljivo svakom pokloniti pažnju. I tako poslodavac što brže može pregleda prispele prijave, usredsredi se na one koje deluju kao nešto za šta je zainteresovan, možda i na one koje deluju kao da su blizu tome, a ostale odbaci.
Samo, kako vi da znate da potencijalni poslodavac nije zainteresovan za vas, kad vam ništa nije javio? Za početak, potrudite se da svoju radnu biografiju što je moguće više, a da ipak u njoj ne lažete, prilagodite uslovima koji se traže za taj konkretan posao – tako su vam veće šanse da ne budete odbačene kao potencijalni kandidat. A onda, nakon što prođe nešto vremena, zovite i pitajte dokle se stiglo s prijavama i kakav je vaš trenutni status (nemojte zvati pre nego što prođe rok za slanje prijava). Budite ljubazne, ali i kratke i poslovne. Na taj način možete saznati kako stojite, da li je neko već primljen na mesto koje vas zanima, a onda ćete znati i vredi li još čekati ili nastaviti s potragom. Ukoliko budete ljubazne i kratke, teško da će vam bilo ko zameriti na pozivu, a znaćete na čemu ste.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com