Jedna od zanimljivijih savremenih metoda lečenja koju mnogi smatraju pukim eksperimentalnim pokušajem, jeste tehnika biofidbek. Ova metoda podrazumeva da pacijent putem određenog monitoring uređaja prati sopstvene telesne procese, poput disanja, temperature kože ili moždanih talasa, te da na osnovu dobijenih informacija uči kako da kontroliše pomenute procese.
U praksi se to odvija na sledeći način: pacijent je „prikačen“ na elektrode i nalazi se u stanju duboke koncentracije, pokušavajući da voljno izmeni signale i linije koji prikazuju ritam određenih telesnih procesa na monitoru. Iako zahteva puno vremena i strpljenja budući da se zasniva na stalnim pokušajima uspostavljanja kontrole (što najčešće ne uspeva iz prvog puta), ovakva metoda lečenja ume da bude izuzetno korisna, jer usmerava pacijenta na „osluškivanje“ sopstvenog tela i ne zahteva nikakve specijalne lekove. Suština je prvenstveno u „osvešćivanju“ nevoljnih telesnih procesa, a potom u uspostavljanju (barem delimične) kontrole nad njima.
Biofidbek kao zvanična metoda lečenja nastaje 60-ih godina XX veka, a današnju formu, zasnovanu na upotrebi elektronske opreme, idejno je uobličio eksperimentalni fiziolog Nil Miler. Tehnika biofidbeka po mnogo čemu je slična tradicionalnoj veštini joge: razlika je u tome što se joga zasniva na lečenju i opuštanju celog organizma, dok se u biofidbeku pacijent fokusira samo na određeni deo.
Danas je biofidbek našao primenu u lečenju različitih bolesti, počev od glavobolja (kontroliše i smanjuje njihovu učestalost), preko nesanice i epileptičnih napada, do lečenja paralize kod pacijenata koji su doživeli moždani udar. Takođe, biofidbek ima pozitivno terapijsko dejstvo u otklanjanju simptoma stresa, gde funkcioniše kao odlična relaksaciona tehnika.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com