Istanbul, Turska – Dve mlade žene idu ruku pod ruku. Ogrtač oko glave govori da su muslimanske vere, ali nešto kraće bluze i suknje koje otkrivaju noge nagoveštavaju naginjanje zapadnom pojmu stila i oblačenja.
U Kairu, jedna žena hitrim korakom ide na posao, nosi tesnu bluzu, elegantne pantalone i naočare za sunce. Ona izgleda „evropski“, ako izuzmemo tamno plavu maramu oko glave kojom prekriva lice.
Od već savremenije Bosne do konzervativnog Irana, ogrtač oko glave je znak vernosti, ali ostatak ženske odeće može biti veoma različit.
Najveći jaz između religije i zapadnjaštva je u Turskoj, koja trenutno teži priključenju u Evropsku Uniju. Turske žene koje žele da budu religiozne i moderne u isto vreme nose ogrtače, ali istovremeno gledaju i pariske modne svečanosti i redovno listaju modne magazine.
„One žele da budu isto onoliko šik koliko i Francuskinje, a da sačuvaju svoje religiozne vrednosti,“ kaže Mustafa Karaduman, osnivač jedne od najuspešnijih modnih kuća u Turskoj.
Islamska sveta knjiga, Kuran, ne predviđa šta bi žena trebalo da nosi osim što kaže da „celo njeno telo treba da je prekriveno izuzev lica i dlanova“, kao što objašnjava Suad Ibrahim Saleh, jedini ženski egipćanski sveštenik i profesor na Kairskom Al-Azhar verskom univerzitetu.
U Iranu, prvi zakon o oblačenju je bio donesen 1979. godine i zahtevao je da žene stavljaju marame i da nose duge ogrtače čak i pri najvišim letnjim temperaturama. Olakšanje za njih dolazi 1997. kada na vlast dolazi novi predsednik. Sada, mnoge žene kupuju kapute koji prate liniju tela. Jedna od tipičnih devojaka je Šahla (23), Teheran, koja je ponosna na svoj kaput u japanskom stilu, takozvani Model Kimono. „Moramo da nosimo te kapute, stoga se trudimo da budu u skladu sa modom“, rekla je Šahla, odbijajući da kaže svoje prezime.
Gore spomenuti Mustafa Karaduman, vlasnik vodeće islamske modne kuće je stvorio svoju imperiju od male radionice sa svega par mašina. Danas ima 10 prodavnica u Turskoj i jednu u Saudi Arabiji. On i njegova sestra su vodeća imena u tamošnjem modnom biznisu.
Ovakva odeća pomaže ženama iz tradicionalnih porodica da rade. Kaputi modernih linija čine da se osećaju udobno i na radnom mestu, dok zahvaljujući marami oko glave, dugačkim rukavima i suknjama uspevaju da očuvaju poštovanje svoje porodice. Od 1984. u dogovoru sa vladom Tekbir shop nastoji da ohrabri žene da i se i one zaposle, a velika olakšanja, kao što je već navedeno, dolaze 1996-97, kada kodeks o oblačenju slabi.
Na modnim revijama modeli nose marame i kapute vezane oko struka krećući se mačijim hodom i blago njišući bokovima. Za razliku od žena u konzervativnijim muslimanskim sredinama, one nose šminku, gledaju muške posetioce u oči, a na aplauz odgovaraju osmesima. Karaduman ipak priznaje da ne bi dozvolio svojoj ženi ili ćerci da nose šminku, ali kaže da je to neophodno na modnim revijama i snimanjima za kataloge. „Ja sam lično protiv tog trenda, ali model na slikama ne može bez šminke“, rekao je.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com