„Živim u delu gde se sve zna, a slabo se i skriva. Splavovi niču kao zgrade, bar najstariji i najveći je poznat po prostituciji.
Saznao sam da se devojka koja mi je bila drugarica iz klupe u osnovnoj, počela baviti time. Tu su skoro kao stalno zaposlene one koje su od malena imale potrebu da se napiju i sekasaju, kako one koje se ponašaju kao muškarci i slušaju turbofolk o seks, tako i one koje glume finoću i predstavljaju se kao modeli, obe vrste koriste fejs za svoju promociju.
Ali baš ova drugarica nije takva, znam je u dušu, šta jeste, šta voli, kakva su joj osećanja, želje, diplomirani je slikar, privlači je umetnost.
Sad skoro saznam, od najboljeg priojatelja, slično to za još jednu malo mlađu devojku, skoro pa komšinicu, znam sve o njenima, od babe, dede, roditelja, radnici, čestiti ljudi, mati prosvetni radnik.
A tek ona što je dete iz mašte, govorili da je ćaknuta, zna više stranih jezika, ima hobije kao da nije odavde.
Ne mogu reći da me to ne pogađa, prvu sam doživljavao kao sestru, zato nas je i stavila zajedno da sedimo, duga mi se uvek neako sviđala zbog posebnosti, pogađa me što ta porodica to ne vidi ili neće da vidi, što su ti likovi oni sa kojima sam imao problema kao dete…
Kako neko ko je takav može da postane ovakav? Da li je kriva država u kojoj ne možeš ništa da postigneš, ili možeš samo ako si baš najbolji, a to retko ko može? Mogu li one da se vrate da budu ono što po prirodu jesu?“ (Tracer)
Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com