Poznata muka: višak masti u organizmu. Bilo da su u vidu omraženih masnih naslaga na bokovima, zadnjici, stomaku ili na drugim mestima, bilo da se talože po krvnim sudovima i povećavaju rizik od infarkta. Jasno je: viška masnoća treba se otarasiti – a evo i neke hrane koja vam može pomoći u tome i saveta kako da je upotrebite.
Cvekla: pospešuje rad metabolizma i protok žuči, a to je veoma važno za sagorevanje masti. Gvožđe i folna kiselina, koji se nalaze u cvekli, snižavaju nivo masti u krvi, tako da se ne taloži na krvnim sudovima. Nije loša ideja da sok od cvekle pomešate sa sokom od pomorandže – vitamin C pospešuje dejstvo gvožđa.
Surutka: u njoj je jako veliki sadržaj vode, a sadržaj kalorija i masti je vrlo mali. Pored vode, surutka sadrži veliku količinu kalijuma, kalcijuma, belančevina i vitamina B2, a sve to pospešuje razgradnju masti, a uz to jača i imunološki sistem. Surutku možete naći u svim bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane, a može se naći i surutka u prahu, koja se pomeša sa vodom.
Celer: usled visokog sadržaja eteričnih (veoma zdravih!) ulja, celer ima veoma specifičan, veoma jak ukus. Zbog eteričnih ulja i jakog ukusa, celer ubrzava varenje i razmenu materija u organizmu; pored toga, celer sadrži i kalijum, koji podstiče izlučivanje tečnosti. Koren celera se često koristi za spremanje supa i sosova, a može da se jede i svež – recimo, kao salata od celera.
Ananas: ima veoma važno i korisno dejstvo na organizam. Sadrži bromelin, važan enzim koji podstiče razmenu materija i razgradnju masti. Ovo voće podstiče i izlučivanje tečnosti iz organizma, čime se zatežu vezivna tkiva (zato je, između ostalog, odličan u borbi s celulitom). Enzim bromelin aktivan je samo u svežem voću; komadići i kolutovi ananasa iz konzerve takođe sadrže veliku količinu vitamina i naročito su korisni ako se jedu s jogurtom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com