Nikada vam ništa ne uspeva… Uvek sve zabrljate… Sve što se desi je vaša greška… Ne umete s muškarcima, ne umete s decom, na poslu večito pravite greške, u kuhinji uvek nešto loše uradite, čak vam ni cveće na terasi ne uspeva. Da li se prepoznajete u ovakvim mislima? Ako je odgovor potvrdan, imate veliki problem s pesimizmom. Srećom po vas (a i vašu okolinu), optimizam nije nešto urođeno – optimizam se uči.
Naravno, ni mala doza pesimizma – zapravo, opreza – ne može da škodi. To vam omogućava da predvidite mogući loš ishod, kao i da smislite rešenje za takvu situaciju. Međutim, ako stalno imate negativne misli, to loše deluje i na vas (večito ste neraspoložene i u strahu) i na vašu okolinu (zaista je naporno biti u blizini osobe koja je večito neraspoložena i u strahu od neuspeha).
Neki bi rekli da pesimizam štiti od razočarenja – ako uvek predviđate najnegativniji mogući ishod, teško da ćete se razočarati što vam nešto nije uspelo – ali pesimizam može da vam ukloni svu životnu radost, a ako u vašem životu nema radosti, ni zaštita nema mnogo smisla (ne možete štititi svoja osećanja kada se ionako stalno osećate loše). Šta učiniti? Kako postati optimista, to jest, kako uneti vedre misli u svoj život?
Ono što je redovna pojava kod pesimista jeste to da su skloni generalizovanju. Recimo, zagori vam ručak i smesta pomislite kako vam nikad ništa ne uspeva. Na ovakvim mislima se može poraditi – u već spomenutom slučaju, objasnite same sebi da to što vam je danas zagoreo ručak ne znači da vam nikad ništa ne uspeva, već samo da vam je danas zagoreo ručak. Možda je struja danas bila jača nego što je uobičajeno (dešava se), ili ste negde bile zadržane pa niste stigle da proveravate ručak, ili ste jednostavno napravile grešku – jednu grešku, jednog dana. To nikako ne može da se nazove „nikad mi ništa ne uspeva“.
Veoma pomaže ako vodite preciznu evidenciju (može i u formi dnevnika) i beležite svaki svoj uspeh. Sve što vam je pošlo za rukom, uprkos vašim negativnim prognozama. Osim što ćete uživati u takvim trenucima, zapisivanjem će vam se oni bolje urezati u podsvest. Tako ćete najlakše naučiti da stvari realnije sagledavate, to jest, videćete da nije sve od početka osuđeno na propast.
Ono što je još karakteristično za pesimiste jeste da stalno postavljaju pitanja „kako“ i „šta“. Joj, kako ovo da uradim? Jao, šta ako nešto krene naopako? Umesto toga, pokušajte da upitate sebe „a zašto bi nešto krenulo naopako?“ – ali ne dopuštajte sebi odgovore tipa „zato što ja ništa ne umem“, već analizirajte situaciju da biste videle šta zaista može da pođe naopako. I na ovaj način ćete uvideti koje su sve moguće opasnosti, ali vam rizične situacije neće više izgledati toliko beznadežno, neće vas više toliko plašiti niti vam kvariti dobro raspoloženje. Srećno!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com