Nije retko uverenje da će osoba kojoj je stalo do nas znati šta nam je potrebno iako mi ništa ne kažemo, i da će nam to i pružiti, ili joj jednostavno nije dovoljno stalo, pa nas povredi kad to ne dobijemo, baš kao što neretko verujemo da znamo šta je potrebno nama dragim osobama i trudimo se da im to pružimo, a ispadne da im namećemo nešto što ne žele.
Rešenje i za jedno i za drugo jeste da zaboravite na uverenje da ljubav znači telepatiju, da neko ko nekog voli (bilo da se radi o partneru, deci, prijateljima, nekim drugim dragim osobama) automatski oseti šta je njima potrebno – inače ih ne voli stvarno. Možete da pretpostavite šta je nekom potrebno, kao što mogu da pretpostave i drugi, i, kao što s pretpostavkama biva, one su možda tačne, a možda i nisu. Umesto pretpostavljanja, znatno je efikasnije pitati šta neko želi i znatno je efikasnije reći drugima šta vi želite nego ih ostaviti da nagađaju (ne zaboravite da mnogi pretpostavljaju da niste beba i da umete da kažete kad vam je nešto potrebno, a ako ništa ne kažete, valjda je sve u redu – moguće je da i vi to pretpostavljate za druge, pa vas i te kako iznenadi, recimo, kad se vaša prijateljica rasplače i optuži vas da ste je za srce ujele nekim postupcima, a ni za jedan od njih vam nije, nakon što ste ih uradile, na bilo koji način stavila do znanja da su joj smetali).
Ključ je u komunikaciji i u izbegavanju toga da svoja nagađanja tretiramo kao činjenice. Recite šta vam je potrebno, obratite pažnju na druge i pitajte ih šta je njima potrebno. Pošto bi se moglo desiti da, iako nešto žele, nadureno odgovore: "Ništa" (da li vam to deluje poznato), dobro je i pažljivo ih posmatrati, kao i nežno im staviti do znanja da ih volite i da vam je stalo do njih, ali ne umete svaki put da pogodite šta bi želeli, pa biste jako cenile ako vam sami kažu kad im je nešto potrebno.
Još nešto, da ne bude zabune: ovakvo ponašanje i iz njega proistekli nesporazumi nisu tipični samo za žene, i muškarci umeju da "junački ćute" i ne kažu šta žele, kao i da pretpostave šta se očekuje od njih i ne provere da li je to baš tako. Tipičan primer bio bi muškarac koji se "ubija od posla" kako bi što više pružio ženi i deci, na taj način pokazuje svoju ljubav i brigu, vidi da su oni nezadovoljni pa pokušava da radi još više, ni za trenutak se ne zapitavši da li je jedino što žele od njega da donosi novac u kuću ili žele i drugačije izražavanje ljubavi, uz manje novca i manje "ubijanja od posla", ali više njegovog prisustva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com