Osmeh je divna stvar – popravlja raspoloženje i osobi koja se smeši i svima u njenoj blizini. A opet, na osmeh se tako često zaboravlja, pa oko sebe vidite samo snuždena, mrzovoljna, neraspoložena lice, bez obzira na to što bi osmeh prijao svima a ne košta ništa.
Postoje situacije kada ljudima nije ni do čega, kada ne bi ni bili u stanju da se nasmeše. Postoje i situacije kada nisu toliko neraspoloženi koliko su zamišljeni, pokušavaju da reše neki problem, pa se ni tad ne smeškaju. Međutim, postoje i situacije kada bi baš mogli da se nasmeše – u prodavnici, na šalteru, kad nekog pozdravljaju, da navedemo samo neke primere – a to ne učine. Kao da je sramota osmehnuti se, kao da je sramota biti raspoložen, kao da je to samo za neozbiljne, dok odrasli, ozbiljni ljudi moraju da budu smrknuti i pritisnuti raznoraznim tegobama, i da svoje loše raspoloženje prenose na svakog koga sretnu.
A osmeh bi tako lako mogao da usledi uz svako "dobar dan", koje je stvar elementarne pristojnosti. Uz svaki pozdrav. Uz pogled na dragu osobu. Uz lep prizor – a lepih prizora, ako vas ne mrzi da se osvrnete oko sebe, uvek ima. Kad slučajno čujete pesmu koju baš volite. Uz sve životne teškoće, moguće je naći razlog za osmeh i skupiti snagu da se nekom nasmešite.
Ne mislimo time da treba vilicu da iščašite od besmislenog keženja ljudima onda kada biste se samo zavukle negde i prespavale sledećih nekoliko godina, niti da treba da dobijete facijalni grč jer vam lažan osmeh ne silazi s lica. Ali, kad pogledate oko sebe, nije teško videti da se ljudi, generalno uzev, retko osmehuju – a ne morate i vi da budete deo smrknute statistike. Možete povremeno da se setite da se nasmešite ljudima oko sebe, na šalteru, u kancelariji, pred ukućanima, a onda možete i da budete obradovani kad vam uzvrate osmeh.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com