Neke smo životne uloge sami birali, neke su nam urođene, a neke nametnute. Čak i kada prihvatite svaku od njih, možete shvatiti koliko je teško odigrati svoju ulogu u filmu koji se zove život, a život nas često iznenadi nekim novim preokretom. Ispovest Marine koje se suočava s problemom koji se događa mnogim ženama između 45. i 50. godine prenela je Sensa.hr, a evo o čemu je reč:
Marina je postala majka u 40. godini života. Kada je saznala da je trudna, uživala je u srećnim vestima, a radovali su i njen muž, deke i bake. Cela porodica je dočekala kad je s bebom naručju izašla iz porodilišta u martu. Ali već u maju je Marinina majka otišla u kupatilo i pala. Noge je nisu slušale i modrice su se pojavljivale jedna za drugom. Lekari su rekli da je reč o krvnim ugrušcima duboko u venama i da će majci kretanje biti veoma otežano. Slegnuli su ramenima i objasnili da odsad mogu samo da čekaju. Godinu dana kasnije, umoran od depresije i beskrajnih suza svoje žene, Marinin otac se preselio na selo.
Marina je od tada bila između dve vatre. Kod kuće je njena beba od nje zahtevala pažnju i brigu, a na drugoj strani grada to su isto zahtevali i njeni roditelji. Svaki drugi dan je dolazila kod majke: pomagala joj, bodrila je, nagovarala je da ide u šetnju, dok je kod oca išla vikendom. Odbio je da se vrati se u grad, ali nije želeo da promeni svoj uobičajeni način života. Marina mu je donosila hranu, novine, kuvala hranu i pokušavala za njega da pronađe puno razumijevanja.
„Sve vreme sam bila s nekim, jer sam osećala da to dugujem svima“, napisala je Marina.
Od tada je prošlo nekoliko godina i ništa se nije promenilo. Njena majka još čeka iznenadnu smrt, otac živi i dalje van grada, a ćerka ide u vrtić. Marina je nakon porodiljskog odsustva odlučila da dâ otkaz kako bi imala vremena da brine o svima.
Stručnjaci žene poput Marine nazivaju „generacijom sendviča“. Po pravilu, to su majke koje se istovremeno brinu o deci (maloj ili školskog uzrasta) i starijim roditeljima. Mnoge žene se suočavaju s ovim izazovom, čak i ako pronađu rešenje koje je bolje od navedenog primera, uvek postoje negativna osećanja, opterećenje i nedostatak brige o sebi. Šta raditi u takvoj situaciji?
Prvi korak u ovakvom životnom izazovu jeste uskladiti svoje prioritete. Kvalitetni trenuci s članovima porodice su zaista nešto predivno, ali je važno da brinete i o sebi, svom zdravlju i sreći. Jer ako ne možete pomoći sebi, ako ste konstantno negativni, vaše zdravlje će biti ugroženo i nećete moći da pomognete drugima. Nemojte žrtvovati sebe, već se organizujte i učinite koliko vam vreme, obaveze i život to dopuste – napravite detaljan plan u kojem nijedna strana ne mora da trpi – pa ni vi.
Takođe, važno je da prihvatite svaku moguću pomoć i podršku. Mnoge žene misle da sve mogu sve da reše ili podnesu, ali vremenom izgube energiju. Potražite pomoć – kućnu negu za roditelje, stručnu medicinsku pomoć, upišite dete u vrtić i neka se vaš partner jednako angažuje. Prava ljubav je tu i kada su oluje i kada sija Sunce.
Treće, kada vam je potrebna pauza, napravite je! Budite posvećeni, ali ne i žrtva. Brinite i o sebi. Ne možete staviti život na pauzu dok nešto ne prođe, ali uvek možete i treba napraviti pauzu kada vam je potreban odmor.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com