U vreme kada je teško preživeti, kada se čini najpametnijim gledati samo sebe i kako da vaša porodica preživi, gledati samo ono što vas se najdirektnije tiče, ima onih koji će postaviti pitanje zašto bi brinuli o problemima nekog drugog, zar pored svih prečih stvari i o tome da brinu. Premda nije neophodno sve svoje vreme i energiju upotrebiti na rešavanje problema nekog drugog, nekih drugih, negde daleko, možemo barem saosećati i s drugima, jer je saosećanje ono što nas čini dobrim ljudskim bićima.
Primere možete videti svakodnevno. Problem s nasiljem nad životinjama – neki se zgražavaju, a neki kažu da nemaju kad i s time da se bakću. Zar će životinje da se zbrinjavaju kad toliko ljudi gladuje? Određenoj grupi ljudi u zemlji je nešto potrebno. Ma, zar je sada vreme za to, ima valjda i prečih stvari pored toliko gladnih i nezaposlenih? Nehumani uslovi života u nekoj drugoj zemlji, deca koja umiru od gladi, ugrožena kategorija stanovništva? Pa imamo valjda problema i ovde, nećemo valjda da brinemo o nekima tamo negde. I tako redom.
Ne kažemo da treba da ostavite sopstvenu malu decu da se snalaze kako znaju i umeju i otrčite da se bavite humanitarnim radom i spasavanjem gladne dece na drugom kraju planete. Ne treba. Ali je ljudski pokazati saosećanje s drugima, makar ne delili njihove probleme. Ljudski je pokazati saosećanje s drugim živim bićima, bilo da se radi o ljudima ili o životinjama ili o biljkama. Ljudski je pomoći drugima – ne morate nužno otvoriti azil za napuštene pse, ali ako imate ostatke hrane od ručka, nešto što je nejestivo za ljude, kao što su kosti, ne morate ih samo baciti u kantu, možete ih dati nekoj gladnoj kuci. Osobi čiji problemi nisu i vaši možete makar uputiti osmeh i lepu reč, umesto razdražene tvrdnje da vas se to ne tiče, neka se samo skloni od vas sa svojim problemima.
Možda vam se to što saosećate s drugim živim bićima i pomažete im kad i koliko možete vrati lepim, možda i vama neko tako učini kada vam je potrebno. Možda vam niko ne učini, ali makar znate da ste postupili kao dobra osoba, umesto kao neko ko samo sebe gleda, samo grčevito pokušava da zadovolji svoje potrebe i da preživi, a šta će biti s drugim živim bićima s kojima delimo zgradu, ulicu, grad, zemlju, planetu – ko će još i o tome da brine?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com