O kvalitetu manekenske profesije postoje veoma različita mišljenja, često sučeljena i jasno razgraničena. Za veliki deo populacije, manekenstvo je odličan posao koji sobom nosi spregu uspešnosti, dobre zarade, medijske i svake druge popularnosti. Za one druge, bavljenje manekenstvom predmet je brojnih kritika: manekenke su najobičnije „vešalice za odeću“ lišene bilo kakve kreativne participacije u procesu kreiranja tokova mode.
Aktuelni trend sve ranijeg ulaska u svet modne industrije takođe je, i sa pravom, žestoko kritikovan. Devojčice, zablesnute slikama sa malih ekrana i reklamnih panoa, lako ulaze u „mašinu“, što često rezultira prekidom školovanja, neurednim životom i preranim susretanjem sa nekim nimalo naivnim životnim situacijama. Sa druge strane, moguće je iskoristiti neke od prednosti manekenskog posla poput, recimo, brojnih putovanja. Ipak, za većinu se priča okonča bez internacionalne slave. Naposletku, u pitanju je posao koji je strogo ograničen godinama i u kom svake sezone nailazi novi priliv „svežih“ lica.
U Kini je stanje stvari u poslednje dve godine pomalo drugačije: da manekenke ipak ne bi ostale „bez hleba“, a i bez minimuma obrazovanja, vlada je rešila da donese formu zakona o ovoj profesiji. Diploma srednje škole je kvalifikatorni minimum, dok se manekenke i manekeni rangiraju po stepenu obrazovanja. Modeli prve klase moraće tako da imaju diplomu fakulteta, objavljene tekstove vezane za sopstvenu profesiju, kao i solidan nivo znanja engleskog.
Ministarstvo za rad dalo je izjavu kako je u pitanju poboljšavanje standarda profesije. Ovo je izazvalo omanju konfuziju: mnogi kineski modeli rade u inostranstvu, gde zahtevi nisu tako „strogi“, što može da znači da će im nalaženje posla kod kuće biti otežano. Na primer, top-model iz Šangaja, Ana Vu, koja se pojavljivala na brojnim naslovnim stranama, biće svrstana u najnižu kategoriju, i to ne svojom krivicom: ona ima samo 20 godina i nije „stigla“ da u međuvremenu završi fakultet.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com