Uobičajeno je da se voće pere, bar kad se o nekim vrstama radi, ali kad je u pitanju južno voće – pomorandže, mandarine, banane, bilo šta što ćete ionako oljuštiti pre jela – malo ko pomišlja na pranje. A ne bi bilo loše.
U čemu je ovde problem? Koru ćete svakako oljuštiti i baciti (osim ako ne sastružete malo limunove kore za nešto), zar ne? Zašto biste prali nešto što ćete ionako baciti? Šta je to što bi moglo toliko da zaprlja koru nečega što raste na drvetu da je čak i pre bacanja te kore neophodno oprati je?
Evo u čemu je problem. Južno voće nam uglavnom stiže iz malo daljih zemalja. Nekada se dešava da prođe i nekoliko meseci otkako je plod ubran pa do njegovog dospeća na vašu trpezu. Da bi plodovi ostali očuvani, proizvođači i trgovci na njima koriste razne hemikalije protiv truljenja, gljivica i različitih parazita. U principu, hemikalije se koriste u dozvoljenim granicama, ali se ipak može desiti da ih se nakupi previše i da ih prilikom ljuštenja prenesete na sam plod i tako unesete u organizam. Zato su potrebne izvesne mere opreza.
Deci, posebno maloj, ne treba davati neoljuštenu pomorandžu ili mandarinu u ruke, jer bi mogla da zagrizu neoljušten plod. Pomorandže, mandarine i limunove prvo temeljno operite pod mlazom tople vode, a možete na njima da upotrebite i četku ili oštar sunđer. Ovo naročito važi ako ćete za neko jelo (slatkiš) da koristite struganu limunovu ili pomorandžinu koru. Ili kao začin upotrebite ekstrakt.
Što se banana tiče, hemikalije se najviše zadržavaju na vrhovima, a neretko prodru i u sam plod. Zato je pranje preporučljivo i za bananu. Nakon toga je oljuštite, odstranite vrh, i tek onda je pojedite ili dajte deci da je jedu. Na taj način smanjujete verovatnoću da u vaš organizam ili u organizam vaše dece dospeju hemikalije koje postepeno dovode do oštećenja različitih organa
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com